Engleski jezik u mlađim razredima osnovne škole, ili Zavodov poligon za igrarije

Kao nastavnik engleskog jezika u srednjoj školi, godinama razmišljam o tome zašto se redovno događa da mi u prvi razred stižu učenici koji ne znaju lične zamenice (često ne shvataju ni pojam ličnih zamenica na maternjem jeziku), ne mogu da samostalno sastave najjednostavnije i najkraće rečenice, ne znaju da čitaju brojeve, čak ni da upotrebe pomoćni glagol i kažu “ja sam, ti si , on je…”. Problem je utoliko veći ako znamo da su engleski jezik u osnovnoj školi učili u svih osam razreda. Ako neko u devetoj godini učenja ne zna da kaže “Ja sam Pera. Živim u Paraćinu i imam 15 godina. Imam mlađeg brata. Zove se Žika”, nešto debelo ne valja.

Pokušavajući da shvatim u čemu je problem, potražila sam na sajtu Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja Nastavni program za ostvarivanje ovog predmeta. Naišla sam na iste propuste na koje nailazim u Nastavnom programu za srednje škole. Osnovni utisak je da osobe koje pišu za različite razrede međusobno ne komuniciraju, ili da ne postoji neko ko će na kraju sve pregledati i usaglasiti.

Za prvi i drugi razred osnovne škole jedva sam pronašla Preporuke za ostvarivanje programa stranog jezika kao fakultativnog nastavnog predmeta, negde pri dnu dokumenta koji se odnosi na te razrede. Potpuno je drugačije organizovan od dokumenata za treći i četvrti razred. Zašto? Nemam pojma! Definitivno su autori u svađi! Preporuke su date krajnje uopšteno, bez dovoljno konkretnih sadržaja, tako da se nisam iznenadila kada sam prešla na dokument koji se odnosi na treći razred, i stigla do zahteva prema učeniku koji se nikako ne mogu nadovezati na prva dva razreda.

Četvrti razred je tek priča za sebe. Nakon dve godine crtanja i pravljenja postera uz učenje pesmica i brojalica i treće godine sa sedamdesetak modela rečenica, u četvrtoj godini učenja treba da razlikuju izražavanje u prošlom, sadašnjem i budućem vremenu, razumeju pročitani tekst od 50 reči, pišu tekstove od 20 reči, razumeju nivo formalnosti komunikativne situacije i ko zna šta sve još!

Da skratim priču i poštedim vas detalja o mukama sa čitanjem, uporednom analizom onoga što piše u nekoliko dokumenata (a bez naznaka tipa “ovo više ne važi, pređite na ono drugo”) i pokušajima da shvatim šta je pisac hteo da kaže, opšti utisak je jako loš. Apsolutni hit je da se u jednom te istom dokumenta na najmanje dva mesta ponavljaju do u reč identične tabele o komunikativnim funkcijama.

Još je veći hit to što se treći razred tretira kao prva godina učenja, četvrti kao druga, a strani jezik se uči od prvog razreda. Mislim da bi za ovaj deo teksta iz dokumenta Nastavni program za četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, neko trebalo da odgovara:

Ovaj program stranih jezika za četvrti razred osnovne škole isti je za učenike koji strani jezik uče četvrtu godinu i za učenike koji ga uče drugu godinu.S obzirom na to da su programi za prvi i drugi razred bili usmereni na senzibilizaciju učenika na strane jezike i razvijanje veština razumevanja na sluh i govora, već u trećem razredu uočava se jasna tendencija da se program za treći razred kao početni i za treći za treću godinu učenja usaglase. Teme su u trećem razredu za oba kursa gotovo identične i forsiraju se sve četiri jezičke veštine (govor, razumevanje, čitanje i pisanje). U skladu sa uzrasnim, razvojnim i spoznajnim karakteristikama učenika, u četvrtom razredu očekuje se da učenici, uz nekoliko i dopunskih časova, mogu da do kraja četvrtog razreda dostignu isti nivo kompetencija u jeziku koji uče.

Zaista ne mogu da razumem koji je mozak ovo smislio i da li zna o čemu govori. Što je najgore, ovo je sigurno bio naručeni posao sa dobrim honorarom. Da li taj neko zna šta za učenje jezika znači uzrast do 10 godina?

Da li je iko od nastavnika dobio ove programe na uvid pre nego što su objavljeni i propisani? Ako jeste, da li je i Zavod birao te nastavnike po principu “ti si mi drugarica/kuma/sestra – aj’ baci pogled na ovo”? Može li se u prosvetnom sistemu jedna jedina stvar postaviti na zdrave noge, umesto što se uvek pegla u hodu, dok desetak generacija đaka budu zamorčići nestručnih i nesposobnih “stručnjaka”?

 

Da li je zaista toliki problem sabrati sve što se odnosi na predmet na jedno mesto, a onda to na organizovan i pregledan način objaviti na sajtu, da svima bude dostupno, da to mogu pročitati i shvatiti i nastavnici, i stručni saradnici, ali i roditelji? Podsećam da ti isti zavodi nama redovno izmišljaju administrativne obaveze, dok produžene ruke Ministarstva po školskim upravama i te kako ocenjuju urednost i preglednost razne dokumentacije koju mi moramo da ispisujemo.

*****

Nakon što sam se detaljno upoznala sa ovim problemom, u dobroj meri sam dobila odgovor na pitanje kako mi može doći đak u devetu godinu učenja, a da ne zna ama baš ništa. Drugi deo odgovora je verovatno u čuvenoj preporuci da se u osnovnoj školi ne ponavlja, treći u tetošenju učenika kojima je škola produžetak zabavišta, četvrti u čestom uvaljivanju mlađih razreda “najslabijim” kadrovima (srećom, ne uvek!).

Za mene su učitelji bili i ostali najbolji metodičari i didaktičari. Mislim da im mi, iz predmetne nastave, ne možemo prići. Jeste da se specijalizujemo za predmetnu metodiku na nastavničkim fakultetskim smerovima, ali škole su pune onih koji nisu prošli metodiku, pedagogiju, psihologiju na fakultetu. U redu, spremali su te oblasti za ispit za licencu, ali to nije baš isto.

Ako smo i ti i ja završili isti fakultet, a ja predajem u srednjoj školi gde mi najstariji đaci imaju 19 godina, a ti u osnovnoj, gde ti najmlađi đaci imaju sedam godina, meni to nije normalno. Mislim da je rad sa najmlađim uzrastima izuzetno složen i da traži najbolje metodičare među nama. Ogromna je zabluda da se sa tim uzrastom treba igrati. Do desete godine života traje optimalan period za učenje i usvajanje stranog jezika. Posle toga je sve drugačije. Naš Zavod to očigledno ne zna, ili oni koje angažuje ne znaju. Njima je svejedno da li je treći razred prva ili treće godina učenja, jer prva dva razreda ionako služe samo za jezičku senzibilizaciju (!).

Šta nam je činiti?

Iskoristiću ovu priliku da javno priznam sledeće: otkad nam ubrzano uvode novotarije i izmene, a pod maskom reformisanja školstva, i otkad primećujem da to rade ili oni koji nisu ušli u učionicu, ili neki ljudi veoma sumnjivih nastavničkih kvaliteta, selektivno se odnosim prema propisanim zahtevima. Mnogo mi je važnije da posao uradim dobro, nego da slušam razne lezileboviće po cenu da oštetim đake.

Pretpostaljam da u tome nisam usamljena i da veći broj iskusnih nastavnika tako postupa, ne iz otpora prema novotarijama i reformi, već zato što se reforma radi stihijski, neplanski, neusaglašeno i nenormalno. Sa velikim zadovoljstvom prihvatam nove tehnologije (u meri u kojoj mi neopremljenost škole to dozvoljava), neke metode aktivne nastave, dopada mi se i formativno ocenjivanje, integrativna i projektna nastava (kada i gde može, naravno). Međutim, dok ne promene način na koji se od početka radi u osnovnoj školi, ne zanima me preterano šta piše u standardima za osnovni nivo. Na primer.

U tom smislu, molim kolege koji rade u mlađim razredima osnovne škole da ignorišu ono što im Zavod propisuje, dok ne propišu nešto pametnije. Mi bar možemo bez problema da pratimo stranu stručnu literaturu. Najveća odgovornost je na onima koji prvi uvedu strani jezik u život deteta. Mnogo je korisnije da tada uhvate melodiju jezika, da se izmotavaju i imitiraju glasove i izgovor, uče fraze i kratke rečenice, nego da znaju 20 boja i nijansi, 20 vrsta voća i povrća, i sve delove garderobe. Ne punite im glave pasivnim znanjem tematskih rečnika, već rečenicama, izrazima, upitnim i odričnim oblikom.

Sigurna sam da ima vas koji baš tako radite, ali izgleda da ima i onih drugih. Zbog tih drugih će neko dete vući dvojku do kraja školovanja i nikada neće samostalno sastaviti rečenicu. Ako biste mi sada rekli – pa nauči ih ti! – odmah da vam kažem da bih rado, ali prvo pogledajte šta je sve nama u srednjoj školi propisano. Imam utisak da nas ponekad teraju da radimo pogrešno, jer njihova je odgovornost na papiru, koji trpi sve. Naša je u radu sa živim malim ljudima.

I na kraju, mala preporuka za čitanje.

 

26 komentara

  1. Katarina says:

    Hvala koleginice za detaljnu analizu. Deci je lepo mada posao nije ni malo lak. U svakoj fazi obrade oblacenog predmeta predmetni nastavnik bi trebali da primeni adekvatan pristup realizaciji pomenutog nastavnog programa tako da ciljevi i zadaci budu uspesni realizovani. Posle 9 godina rada samih ucenika i tolikog broja kadra sa iskustvom koji obrazuju iste sramota je da se ovakvi tekstovi setaju forumima

  2. klotfrket says:

    Не знам како сте схватили да је предмет облаћен.
    Предмет је диван.
    Проблем је у недоследно прописаним задацима и циљевима, у неусаглашености програма и идиотском приступу онога ко је прописао да су прва два разреда малтене небитна, а најбитнији су.
    Сигурно има наставника који сјајно раде, а текст служи, између осталог, да охрабри оне који осећају да нешто не ваља али се боје да раде мимо прописаног.

    Овај се текст не шета форумима. Али могуће је да хоће.

    Него, да нисте ви писали нешто за Завод? 😉

  3. Dragana K. says:

    Bobo, sta reci…Kako cujem, cak se i posle osmog razreda trazi isti nivo znanja prvog i drugog stranog jezika. Na koju foru samo, nije mi jasno…jedan jezik uce osam godina sa dva casa nedeljno, a drugi cetiri, takodje sa dva casa nedeljno. I po kojoj logici se trazi isti nivo znanja oba jezika?

  4. klotfrket says:

    Е, не знам за то да се тражи једнак ниво знања.
    А који год језик да се учи, колико год година, два часа недељно не могу да дају добре резултате.

  5. Ana Krstic says:

    Petnaest godina predajem isključivo u nižim razredima osnovne škole. I pored ovolikog iskustva moram priznati da je jako teško predavati u prva dva razreda jer je program tako osmišljen da učenici po 9 časova rade jednu istu temu u okviru koje treba da nauče nekih desetak reči i par fraza. Pa ti vidi šta ćeš sa 9 puta 45 minuta! A onda dođe taj treći! Sve ste u pravu. To je veliki šok i za decu i za roditelje.
    Na početku svog rada engleski je u našoj školi bio izborni i učio se od trećeg. Deca tada već znaju latinicu, znaju kako se ponaša u učionici.
    Da je iko pitao profesore da li treba uopšte uvoditi engleski od prvog, ne znam da li bi se iko složio. Ja ne bi.
    Još samo jedna stvar koju sam primetila za sve ove godine. Postoje deca koja prosto ne mogu da nauče strani jezik. Oni nisu jezički nadareni, ne komuniciraju rado ni na maternjem jeziku. To se vidi već nakon dva meseca rada sa njima.
    Sve ove godine radim u seoskoj školi gde ima dosta roditelja sa osnovnom školom pa moram još da napomenem da nije pošteno da ta deca prate isti program kao deca u gradu koja skoro sva idu i na dodatne časove.

  6. klotfrket says:

    Ана, наука каже да је боље почети што раније. С друге стране, треба школу прилагодити тој идеји – мање групе, неупоредиво бољи прописани садржаји, сва дидактичка средства која су потребна, а по мени је потребна и нека врста специјализације наставника за тај узраст.

    Верујем да је много теже у сеоској средини, нарочито без интернета који је сјајн извор материјала.

  7. Valentina says:

    Skoro 15 godina radim sa decom od prvog do osmog razreda. Citala sam svu tu papirologiju koju pominjete, I kratko receno-ne zanima me bas sta tu pise. Neko je to napisao zato sto je, po nekom pravilu, tako trebalo. U cetvrtom razredu ne radim present perfect, cak ni receptivno, pa neka oni pisu sta hoce. To je samo jedan primer. Sto se tice komentara koleginice da ne zna sta ce da radi 9 casova u okviru iste teme, sa predvidjenim malim fondom reci koji treba da se usvoji, on je sasvim razumljiv, ali, I tu postoji resenje. Uvek mozete da dodate nesto po svome. A ima puno aktivnosti koje mogu da popune taj propust.
    Naporno je raditi sa najmladjima, ali tu se ujedno najsladje izigrate I ismejete 🙂

  8. Браво! Потписујем све. И као неко ко ради у средњој школи, и као неко ко је био ангажован од стране завода.

  9. Olja says:

    Da li biste mogli objasniti gde ste pronaslk program u kojem pise da se drugi strani jezik uci od 3.razreda? Naime,od skolske godine 2003/04 SVE osnovne skole u Srbiji imaju 1.strani jezik od 1.razreda a 2.strani jezik od 5.razreda,dakle vec 12 godina se ne uci po programu koji citirate

  10. Ana Krstic says:

    Dva puta nedeljno po 45 minuta, ništa ne može da se nauči. Ta ista nauka je dokazala da pored što ranijeg kontakta sa jezikom i motiva za učenje bitno je i koliko vremena učenik provodi uz jezik. E sad, ima dece koja po ceo dan sede uz TV i kompjuter pa brzo nauče ( moj sin ), ali ima dece koja vole sport i prirodu a tv ne gledaju pa tu ide traljavo ( moja ćerka ).

  11. klotfrket says:

    Могла бих да објасним, али пошто пише у самом тексту на ком сам сајту тражила документа, рачунам да је јасно.
    При том нигде нисам поменула први страни, други страни… Прочитала сам и упоредила све што на сајту постоји на тему енглеског језика у млађим разредима основне школе, а тај сајт би требало да је место на коме се сви наставници информишу. И ужасно је лоше организован и документа су неусаглашена, баш као и програми. То је велика срамота.

  12. klotfrket says:

    У ком смислу сте били ангажовани од стране Завода?

  13. Анониман says:

    Zašto bi u mlađim razredima predavali najbolji, kad mogu i oni sa kursevima BC-ja ili sa cuvenim engleskim kao jezikom pod B. Ili ko god je imao engleski kao ispit na fakultetu. Ili zna da kaze Hello i Goodbye.

  14. Obiraf says:

    Barem u pogledu engleskog jezika, može se reći da sa dosta toga promenilo, ali u Boegradu i možda nekom većem gradu. Ako pogledate kako se to radi u manjim sredinama, da se zaklačate. Uglavnom se to svodi na novac i entuzijizam roditelja.

  15. Sale says:

    Bez obzira na manjkavosti obrazovnog sistema kod nas po meni koliko ce deca sta nauciti zavisi od nastavnika koliko je sposoban da znanje engleskog jezika prenese na decu.
    Istrebljivac

  16. Анониман says:

    Не знам за основну школу, али за средње и гимназије је крајње време да се уведе систем пет-шест обавезних и остали изборни предмети. Тако је скоро свуда у Европи, ми смо међу последњима у примени таквог система. Па нам физику уче они који НЕ МОГУ да је разумеју, и цртају обавезне радове из ликовног они који не умеју ни Чича Глишу да направе …
    Тако ученици који немају смисла за језик не би морали да га бирају, па не бисмо морали да слушамо превод "Ја сам 25" (I am 25) у вишим разредима гимназије.

    Иначе, о свима који не користе свој матерњи, српски језик на компјутеру, а наставници су (било којег) језика, хм, хм, шта човек да каже? Мрзи их да пишу српски, не умеју, не знају шта је то српски …. ?

  17. roditelj says:

    Sjajno zapazanje, slazem se sa autorkom teksta da je ucenje engleskog u nizim razredima potpuno konfuzno. Jos ako zapadne nezainteresovan nastavnik… Moja deca su vise naucila na casovima engleskog u vrticu, nego u prva dva razreda. Srecom, od petog imaju sjajnu nastavnicu i dobro napreduju.

  18. klotfrket says:

    Да, али то није решење јер су деца већ пропустила најбољи период за усвајање, пре него учење страног језика. То је мени криво. Ти први разреди се тако олако схватају.
    Мада је свакако сјајно да сада имају добру наставницу 😉

  19. klotfrket says:

    Ne znaju šta je to srpski. Garant!
    Samo natucaju i nešto lupaju po tastaturi i to latiničnoj!
    Sramota!

  20. klotfrket says:

    Сале, дефинитивно је тако. Али зар не било нормалније да и држава то пропише како треба, а не да се тај добар наставник малтретира размишљајући како да заобиђе прописане којештарије?
    У томе је поента текста 😉

  21. klotfrket says:

    Има сјајних наставника који одлично раде и у унутрашњости.
    Сигурна сам.

    А то са новцем родитеља треба другачије да посматрате – наставник у школи ради по програму који му је други прописао, са 30 ђака одједном, а ђаци су му различити на бар 20 начина.
    У школици енглеског наставник ради по програму који је сам одабрао, у малим групама у којима су деца уједначена по могућностима. А тек ако је рад менторски, односно индивидуални – то свуда у свету кошта и то много.

  22. Sale says:

    Slazem se, cinjenica da je profesija prosvetnik radnik degradirana i malo placena ali bez obzira na to postoji mnogo profesora i nastavnika koji zele decu da nauce necemu radeci za malu platu i maltretirajuci sebe zanemarujuci svoje zivotne probleme.Sve pohvale za takve osobe.

  23. Unknown says:

    Lično sam prisustvovala skupu na kome je Verbić izjavio da je lakse doci do diplome fakulteta nego zavrsiti kurs na B2 nivou. To verovatno dovoljno govori o misljenju VRHA prosvete o znacaju ucenja stranog jezika!

  24. klotfrket says:

    Трагично је то што министар образовања уопште не размишља о концепту наставника – о знању о језику, а не само познавању језика, и о методици у настави страних језика. На том нивоу размишљања који он брани, свако ко зна српски могао би да буде наставник српског. Жалосно!

  25. Prosvetar says:

    Svaki prosvetni radnik mora da shvati da radi za platu, a ne za to da dobije privatne djake posle nastave, svoje ili tudje. A to dalje ima za posledicu , ako je odgovoran, i ako je prihvatio da je prosvetni radnik, da decu uci da uce, odnosno da je skola samo osnov a puno toga moraju sami. Tada bi sve bilo puno lkase. Pogledajte oko sebe, svoje kolege, svoje drage nedodirljive kolege, pa recite koliko njih uce decu da uce a ne samo da reprodukuju sta oni zamisle da treba da reprodukuju.

  26. klotfrket says:

    Наравно да наставници раде за плату, истина, за плату која им не дозвољава да купују књиге, иду на позоришне представе, да себе надграђују – што је велика брука овог друштва.
    Што се приватних часова тиче, не слажем се са вама, јер се приватни часови држе свуда у свету и они су по својој суштини другачији од редовне наставе. На приватним часовима имате менторски рад који се у државној школи не може обезбедити, можете радити програм који школа не прописује, можете тај програм скројити по мери онога ко вам долази на приватне часове.
    Да бих одговорила на ваше последње питање, требало би да будем на часовима својих колега, а нисам и не идем. И на крају, могу ја да учим децу да уче, али ако деца нису мотивисана јер живе у друштву у коме се знање не цени, џабе моји напори. При том имам и обавезу да остварим преобиман прописан програм и стигнем до прописаних циљева.
    Много тога је до наставника, али није баш све.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.