Političke stranke i prosveta

Prosvetni radnik je pre svega građanin, a kao građanin ima glasačko pravo, pravo da bira i da bude biran. Na izborima glasa u skladu sa svojom političkom opredeljenošću. Može da bude član i funkcioner stranke, mada postoji i mišljenje da prosvetni radnik ne treba da se politički angažuje. Sa tim se duboko ne slažem i pretpostavljam da se tu u stvari radi o stavu da škole treba depolitizovati, što nije isto.

Kada bi se prosvetni radnik na izborima opredeljivao prema programu stranaka, i to delu koji se odnosi baš na obrazovanje, kako bi glasao? Ovo pitanje sam prvo postavila sebi, a da bih došla do odgovora potražila sam na internetu programe svih relevantnih političkih partija. Satelitske partije koje ne bi ni postojale na političkoj sceni da se nisu vezale za nekog jačeg, jednostavno sam ignorisala. Pročitala sam šta o obrazovanju piše u programima Srpske napredne stranke, Demokratske stranke, Socijalističke partije Srbije, Pokreta “Dosta je bilo”, Srpske radikalne stranke, Pokreta “Levica Srbije”, Demokratske stranke Srbije, Dveri, Socijaldemokratske stranke i Liberalno demokratske partije. Možda se nećete složiti sa mojim izborom partija. Možda se ni ja ne bih složila sa vašim, pa smo kvit.Kopirala sam delove programa koji se odnose na obrazovanje i prebacila ih u jedan dokument koji ima skoro 12 strana, pa ih iz razumljivih razloga neću u celini kopirati i ovde. Ako vas zanimaju integralne verzije, potražite ih na sajtovima stranaka (kod nekih je začuđujuće teško naći program na sajtu – da ne poveruješ!).

Opšti utisak je da nam svi žele sve najbolje – blago nama!

Uglavnom se pozivaju na glomazne, preobimne i često zastarele programe, koje treba revidirati, gradivo smanjiti, škole okrenuti ka budućnosti, usaglasiti ih sa potrebama tržišta, pripremiti đake za doživotno učenje i česte prekvalifikacije, a u skladu sa vekom u kome žive. Svi od reda će se na časnu reč boriti za bolji položaj prosvetnih radnika (mnogi će nam prvo vratiti plate na staro!), a popularna tema je i besplatno obrazovanje za sve. O neophodnosti kvalitetne reforme puna su usta i onima koji nas već 16 godina nekvalitetno reformišu.
Podsećanja radi, prosvetom su u poslednjih 16 godina upravljali Građanski savez Srbije, Demokratska stranka Srbije (tri ministra), Socijalistička partija Srbije (dva ministra) i na kraju Srpska napredna stranka. Mislim da je važno da se stalno podsećamo na ovo, jer dosadašnji “reformatori” imaju ime i prezime i stranke koje stoje iza njih. Ova nakaradna reforma se nije sprovodila sama, bez ičijeg potpisa na dnu papira.

*****

U nastavku ću izdvojiti ono što je meni najviše privuklo pažnju, bilo zato što je ozbiljno, ili zato što je licemerno, ponešto je urnebesno, a ima i pokazatelja neupućenosti u materiju o kojoj se piše. Dužina odabranih citata neće biti određena navijački, već u skladu sa zanimljivošću programa, po bilo kom osnovu. Citati su direktno kopirani sa sajtova stranaka, na pismu koje su odabrali, uz izvorno formatiranje teksta. Nije bilo mojih intervencija.

SNS će posebnu pažnju posvetiti unapređivanju kvaliteta obrazovanja i nauke, obezbeđivanju optimalnih sredstava za ostvarivanje ovog cilja, jačanju profesionalnih kompetencija nastavnika, popravljanju ukupnog društvenog statusa zaposlenih u ovim delatnostima. (…) SRPSKA NAPREDNA STRANKA će posebnu pažnju posvetiti jeziku, pismu, identitetskim predmetima – geografiji, istoriji i književnosti. (…) • usklađivanje tržišta rada i obrazovnog sistema, • uspostavljanje racionalnog odnosa između društva i obrazovanja (sredstva- ciljevi, praksa-vrednovanje), • učvršćivanje veze između obrazovnog sistema i nacionalnog identiteta, • uspostavljanje strožeg sistema akreditacije

DS:  Napravićemo moderne nastavne planove koji će u centar staviti učenika i kroz koje će deca sticati praktičnija znanja koja će im omogućiti da se lakše zaposle, a škola mora imati mehanizme koji će rešavati probleme sa kojima se deca tokom školovanja susreću (…)  Uvešćemo građansko vaspitanje kao obavezan predmet u školama, kao i predmet reproduktivno zdravlje, a informatika će biti uvedena već u prve razrede osnovne škole (…) Prekinućemo inertno budžetsko finansiranje na osnovnim, master i doktorskim studijama i prilagodićemo upisne kvote potrebama tržišta rada

SPS: Škola je riznica znanja i mesto na kome se na organizovan i sistematičan način prenose mladim ljudima najviše duhovne i humane vrednosti i umeća. (… ) Prihvatanje principa iz ovih dokumenata ne znači prepisivanje, kopiranje i presađivanje sistema i modela koji nisu primereni našim uslovima i potrebama. Njihova primena zahteva više osetljivosti i kreativnosti u praksi. Odsustvo takvog pristupa devalviraće reformu i učiniti štetu koja se uočava kasno i ispravlja teško.

Dosta je bilo:  Osnovne i srednje škole moraju da pružaju kvalitetnu uslugu koja se postiže konkurencijom među školama. I besplatan prevoz za svu decu sa sela u veće škole. Da odrastu sa ostalom decom. I topli obrok. Sa druge strane visoko školstvo ne treba da bude besplatno, ali mora da bude svima dostupno. Studenti moraju da preuzmu odgovornost odluke da studiraju i za ono šta studiraju.

DSS: Izradu nastavnih planova i programa treba poveriti stručnoj instituciji, Zavodu za unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a u izradi nastavnih planova i programa moraju učestvovati i stručna društva.

Čvrsto podržavamo nastojanje da, posebno u ranim fazama obrazovnog procesa,  ćiriličko pismo bude negovano u skladu sa statusom koji mu je dat Ustavom.

(…) Potrebno je doneti kriterijume i standarde za škole od posebnog nacionalnog značaja u kojima bi se školovala izrazito obdarena deca. (…) U cilju bržeg duhovnog i tehnološkog napretka našeg naroda i države, zalažemo se da SANU, Matica srpska i sve ostale visokoobrazovne i naučne ustanove koje ispunjavaju visoke naučne i obrazovne standarde  dobiju status institucija od posebnog nacionalnog značaja. (…) Posebno se zalažemo za afirmaciju moralne i vaspitne uloge prosvetnog sistema.

Dveri: Uvešćemo nagrađivanje najuspešnijih nastavnika i učenika po jasnim, unapred definisanim, kriterijumima. Insistiraćemo na smislenom stručnom usavršavanju nastavnika, omogućićemo napredovanje nastavnika u struci.

Unapredićemo nastavu pogotovu iz predmeta koji su značajni za razvoj privrede, jačanje društva i razvoj patriotske svesti. Podsticaćemo razvoj onih zanimanja za kojima postoji realna potreba u privredi i društvu.Ukinućemo sve suvišne agencije (zavode, savete, centre i sl.) u oblasti obrazovanja i nauke, uskladićemo sve zakone i pravilnike iz ovih oblasti, uvešćemo strogu kontrolu rada direktora škola, uspostavićemo predmetni nadzor.

Pokret Levica Srbije: 

·         Izvršiti reviziju nastavnih planova i programa, vodeći računa o problemskom koncipiranju nastave i podsticanju saradnje nastavnika različitih predmeta, i prilagođavanje vremenu u kojem živimo i novim tehnologijama;

·         Preispitati rezultate bolonjske reforme visokoškolskih ustanova;

·         Zaustaviti otpuštanja nastavnika i učitelja u Srbiji, ali i omogućiti da nastavnici i učitelji, za bolju platu, odlaze u druge delove Srbije da rade;

·         Uvesti nagrađivanje nastavnika po učinku;

·         Preispitati sadašnji Pravilnik kojim se štiti nastavnički kadar od agresivnog ponašanja pojedinih učenika i roditelja;

·         Preispitati sve doktorate od 1990. do danas;

·         Uvesti informacione tehnologije kao obavezan predmet od petog razreda osnovne škole pa do završetka srednje škole;

·         Uvesti dodatno finansiranje nastavnika u razredima koji imaju inkluzivnu nastavu;

·         Uvesti više časova srpskog ili maternjeg jezika, i časove fizičke kulture, u toku nedelje, kao i više časova kroz koje bi se učenici osnovnih škola upoznali sa svojom zemljom i njenim sistemom, simbolima i osnovnim vrednostima, kao i različitostima i suživotom, manjinskim zajednicama

Socijaldemokratska stranka: Srbija spada u grupu zemalja koje mali deo svog društvenog bogatstva, oko 4,5% bruto društvenog proizvoda, izdvaja za obrazovanje. Ovde leži samo jedan od razloga zašto naši učenici na relevantnim PISA testiranjima postižu značajno slabije rezultate od svojih vršnjaka iz zemalja sa višim stepenom ulaganja i stalnom modernizacijom strategije obrazovne politike. (…) Stoga se SDS zalaže za primenu Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine koja korespondira sa dokumentom Evropske komisije:“Nova evropska politika u oblasti obrazovanja za bolje socijalno ekonomske rezultate“.

LDP: Nefunkcionalno i skupo obrazovanje je najveća hipoteka koja nas opterećuje. (…) Ukoliko postoji sloboda osnovaca da izaberu srednju školu, tako isto mora da postoji sloboda „kreiranja“ obrazovnog profila u srednjim školama, to jest mogućnost izbora predmeta. Srednja škola mora biti ta koja će učenike spremiti za dalje školovanje ili za posao, kada je reč o srednjim stručnim školama. Nedovoljno se u Srbiji radilo na uspostavljanju dobrih modela srednjih stručnih škola. Srednje stručne škole prvenstveno moraju proći kroz procenu efikasnosti obrazovnih profila koji postoje. (…) Novi nastavni plan i program mora da omogući veći individualni izbor predmeta koje će učenici slušati i polagati, kako bi se fokusirali na ono u čemu mogu da budu najbolji. enike spremiti za dalje školovanje ili za posao, kada je reč o srednjim stručnim školama. Nedovoljno se u Srbiji radilo na uspostavljanju dobrih modela srednjih stručnih škola. Srednje stručne škole prvenstveno moraju proći kroz procenu efikasnosti obrazovnih profila koji postoje. (…) Neophodno je kroz reviziju nastavnih sadržaja izbaciti iz udžbenika diskriminatorske stavove o drugima i stereotipe. udu najbolji. enike spremiti za dalje školovanje ili za posao, kada je reč o srednjim stručnim školama. Nedovoljno se u Srbiji radilo na uspostavljanju dobrih modela srednjih stručnih škola. Srednje stručne škole prvenstveno moraju proći kroz procenu efikasnosti obrazovnih profila koji postoje.

 

SRS: Mreža škola nije dobra. Prethodni sistem je u ovoj oblasti za sobom ostavio bezbrojne nepravilnosti. Neophodna je racionalizacija same mreže kao i ukidanje škola-giganata, jer škole sa preko 30 odeljenja nisu funkcionisale. Programi u školama su preobimni i prezasićeni viškom nepotrebnih informacija, pa je potrebna njihova revizija i usaglašavanje. U predškolskim ustanovana neophodno je deci ostaviti što više prostora da budu deca, a učiti ih najosnovnijim stvarima kao što su druženje, ljubav, međusobno pomaganje i značaj zavičaja i Otadžbine. U osnovnim školama mora se ukinuti kvantitativna prolaznost i vratiti renome školama. Druga varijanta je testiranje koje će preporučiti učenicima izbor budućeg zanimanja. Alternativa je osnivanje ustanove za izbor zanimanja ili za rad na profesionalnoj orijentaciji učenika. (…) Mnogi udžbenici i literatura ne prate potrebe obrazovanja i same nastave, ne zadovoljavaju ni najosnovnije zahteve prosvete, i, pri tom, i ne izlaze na vreme. Stoga je u rad na sastavljanju udžbenika potrebno uključiti sastavljače školskih programa, ali i nastavnike i profesore osnovnih i srednjih škola, putem javnog konkursa.

 *****

 Jedina stranka koja je posvetila deo Programa predškolskom vaspitanju, jeste Srpska radikalna stranka, verovali ili ne. Po tom pitanju kažu: Predškolsko vaspitanje, kao nastavak i dopuna porodičnog vaspitanja i prvi stepen sistema vaspitanja i obrazovanja, nije samo priprema za školu, već i za optimalan razvoj deteta. Stav da osnovu programa čini dete vaspitačima pruža šire mogućnosti kreacije rada, nego što to daje puka realizacija programa. Predškolsko vaspitanje treba da ublaži socijalne razlike među decom i da ih nauči da, živeći u grupi, saznaju potrebe i iskustva drugih. Međutim vaspitni postupak mora pomoći svakom detetu da bude svoje, odnosno da do maksimuma razvije sve svoje individualne karakteristike, sva lična obeležja, potrebe i interesovanja. Specifičan i posebno vredan oblik učenja predškolskog deteta je igra, koju treba maksimalno koristiti i direktno dopunjavati uzorima iz sporta, umetnosti i slično.

Visokom obrazovanju su skoro svi posvetili pažnju, uglavnom kroz floskule o autonomiji univerziteta, uz akcenat na finansiranju studenata, pri čemu studiranje uglavnom ne treba da bude besplatno, a modeli plaćanja su različiti. Uglavnom se predlaže i stipendiranje najboljih studenata.

Naročitu posvećenost finansiranju studenata našla sam kod LDP-a: U Srbiji trenutno fakulteti dobijaju od države 27 milijardi dinara, a oni sami prihoduju 8 milijardi. Srbija danas ima 231.661 studenata ukupno. Na državnim fakultetima se ukupno školuje 197.576 hiljada studenata. Od njih je 102.102 hiljade na budžetu. Izdatak po budžetskom studentu je 2350 evra. Izdaci za studente zajedno (i budžetski i samofinansirajući) iznose po 1235 evra. Zbog novca koji samofinansirajući plaćaju, konačan iznos po studentu godišnje iznosi 1600 evra. Autonomija fakulteta nije samovolja fakulteta. Fakulteti sami moraju da rade na poboljšanju svog kvaliteta, unapređenju kadra i programa koje nude. Fakulteti kakvi jesu danas nisu motivisani da rade tako nešto. Fakulteti dobijaju novac direktno iz budžeta Republike. Moć odlučivanja mora da se da samim roditeljima i učenicima. Tako bi obrazovni sistem bio nateran na konkurenciju. To bi dovelo do obaranja troškova obrazovanja i podigao bi se njegov kvalitet. Reforma ne iziskuje privatizaciju fakulteta niti centralnoplansko planiranje. Reforma traži samo drugačiji način razmišljanja. Moramo preokrenuti sistem. Umesto da fakulteti dobijaju novac, studenti bi trebalo da dobijaju novac direktno iz budžeta preko sistema takozvanih „vaučera“. Svaki student po zavšetku srednje škole koji je ispunio uslove za odlazak na fakultet bi od države dobijao vaučer na iznos koji bi bio isti za sve. Uzimajući u obzir da studiranje svih fakultetima ne košta isto, uvođenje nivoa iznosa vaučera je opcija. Sledstveno tome, iznos vaučera za društvene fakultete, bio niži od iznosa vaučera za prirodne fakultete. Ukinula bi se institucija „budžeta“ i „samofinansiranja“. Zato što se niko na državnim fakultetima ne finansira iz budžeta iz sopstvenih prihoda, već se finansira o trošku svih poreskih obveznika, čak i onih poreskih obveznika čija deca neće ići na fakultet. 

 *****

 Sve u svemu, ponuda je šarena, da ne kažem – vašarska.

 

Oni koji su nam smanjili plate, kunu se u popravljanje našeg standarda. Oni koji pišu da se ne sme prepisivati iz tuđih sistema, prepisivali su iz tuđih sistema. Jednima je najvažnije da je sve na ćirilici, drugi ubacuju i ljubav prema Otadžbini u ciljeve nastave. Vrlo je malo konkretnih predloga, a previše je tzv. opštih mesta. I niko nas nije pohvalio za napore koje ulažemo da amortizujemo sve negativne nuspojave tranzicije.

Svi naglašavaju da je obrazovanje ključ razvoja zemlje, a uglavnom im je na samom dnu u sadržaju programa (kod naprednjaka je 16. rupa na svirali, kod Dosta je bilo 13. od 20, kod radikala 92. tačka Programa).

Ipak sam iznenađena postojanjem razlika između pojedinih programa, kao i time da su neke stranke očigledno ozbiljno informisane i dobro upućene u stanje u prosveti, dok ima i onih koje su se zaista potrudile da pruže neka konkretna rešenja. Neko će čak i kontrolisati “intenzitet zračenja mobilne mreže” 🙂

Na kraju, opet ćemo verovatno glasati po kriterijumu imena i prezimena osobe koja vodi partiju, što je prilično nezrelo jer je izvesno da ta osoba neće biti ni ministar obrazovanja, ni direktor svih škola, ni pisac svih udžbenika, neće se baviti revizijom gradiva. Pojedinac na čelu je važan kao vizionar, ali su podjednako važni i kadrovi kojima ta stranka raspolaže.

A vi, kolege, dobro razmislite. Ozbiljna smo armija glasača, a izgleda da smo retko kome ciljna grupa. Očigledno je da uglavnom spadamo u neopredeljene, a oni će biti bitan faktor na ovim izborima.

P.S. Naravno da vam neću predložiti za koga da glasate. Bilo bi nevaspitano i uvredljivo po vaš intelekt i knjige koje ste pročitali.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.