Spasavanje redova Prosvete

I  Problemi koji se mogu rešiti odmah

§  Suštinski izmeniti školski kalendar i sadržaj školske godine – skratiti zimski i letnji raspust, a uvesti veći broj produženih vikenda i jednonedeljnih odmora. Dve nedelje pre kraja klasifikacionih perioda, uvesti ‘dane za učenje’.

§  Smanjiti broj nastavnih dana, u korist obaveznih izleta, poseta raznim institucijama i ustanovama, dana volontera, društveno – korisnog rada i sl., i to radnim danima, a ne vikendom. Ovim bi se ponovo ojačala vaspitna uloga škole, koja je trenutno oslabljena, a i te kako potrebna.

§  Uvesti obavezan sportski dan, na primer jednom mesečno, i to radnim danima. Planirati ove dane školskim kalendarom. Tim danima bi se održavala razna sportska takmičenja, masovni časovi plesa, borilačkih veština, korektivne gimnastike, joge, pilatesa i sl. Trenutno đaci (naročito srednjoškolke) nerado idu na časove fizičkog vaspitanja, i eskiviraju ih na sve moguće načine.

§  Ne ocenjivati uspeh škole po srednjoj oceni uspeha učenika, jer je to već dovelo do masovnog poklanjanja ocena. Umesto toga, uvesti najavljeno testiranje (ne više od desetak dana ranije) u poslednjem klasifikacionom periodu, svake godine. Testirati treba isključivo osnovne propisane sadržaje, jednoobraznim testovima za svaki obrazovni profil/smer i razred. U srednjim školama pri ocenjivanju uzeti u obzir i bodove učenika sa upisa, da bi pravedno bile ocenjene i škole koje su upisali učenici slabijeg uspeha.

§  U srednjim školama smanjiti kvotu neopravdanih izostanaka za izricanje vaspitno-disciplinskih mera. Trenutno stanje ohrabruje učenike na neodgovorno ponašanje, što za rezultat ima i slabiji uspeh u učenju i odnos prema obavezama.

§  Umesto ponavljanja razreda uvesti prevođenje u sledeći razred, uz obavezu da se do polugodišta poprave nedovoljne ocene. Ova mogućnost treba da se dozvoli po jednom u mlađim i starijim razredima osnovne škole, i jednom u srednjoj školi.

§  Uvesti krivičnu i materijalnu odgovornost roditelja za disciplinske prekršaje učenika, neopravdane izostanke, ali i nedolaske na roditeljske sastanke. (Možda uvesti praksu održavanja roditeljskih sastanaka subotom.)

§  Uvesti strogu zabranu popravljanja ocena zbog uspeha na sednicama odeljenjskih veća. To ne sme biti osnov! Ukoliko učenik smatra da je nepravedno ocenjen,  ima mogućnost polaganja ispita pred komisijom.

§  Vratiti praksu da direktor škole mora imati nastavu u jednom odeljenju. Vreme je da se vrate u realnost, jer polako gube vezu sa njom, naročito ako nisu u prvom mandatu.

§  Uvesti obavezno bodovanje kao osnov davanja ocene, za sve predmete, i procente za svaku ocenu. Mislim da ovo treba precizno da propiše Ministarstvo, a ne da se odluka prepušta školama i stručnim većima. (Na primer: engleski jezik – ukupno 160 bodova godišnje, od toga 60 na pismenim zadacima, 40 na testovima i ostalim pismenim proverama, 20 na domaćim zadacima, 40 za rad na času. Za ocenu ‘odličan (5) od 85 do 100%, vrlodobar (4)’ od 70 do 84%, i tako dalje.) Sadašnji Pravilnik o ocenjivanju daje mogućnost da ga tumači ko kako hoće.

§  Ukoliko želite da redovno držimo dopunsku i dodatnu nastavu, sekcije i klubove, učenici srednje škole ne smeju imati više od 6 časova redovne nastave dnevno.

§  Suštinski redefinisati smisao školskih uprava. Obezbediti makar po jednog savetnika za svaki predmet. (Radim 20 godina i nikada za to vreme u Šumadijskom okrugu nije postojao savetnik za engleski jezik, a onoliko sam pitanja i potreba za savetima imala.)

§  Ne morate smanjiti obim papirologije kojom se današnji nastavnik bavi, ali joj makar proverite smisao. Čemu recimo služi Plan stručnog usavršavanja, ako znam da neću moći da idem na seminare koji me interesuju (iz finansijskih razloga)? Proverite i smisao postojanja raznih timova, oblasti provere kvaliteta i sl. One hiljade strana izveštaja bi se pametnije kao papir potrošile kada bi se dale nastavnicima za štampanje dodatnog nastavnog materijala.

§  Promeniti Pravilnik o stručnom usavršavanju. Postojeći je doveo do toga da sa jedne strane imamo mnoštvo besmislenih seminara, na kojima se i od minornih stvari pravi nauka, zatim se ta ‘nauka’ razvodnjava kroz često smešne radionice, a često ih drži ko stigne, uključujući i zaposlene u školskim upravama. Naravno da će direktor pozvati baš njih da u školi održe seminar. Pretpostavljam da vam je jasno na kakvu računicu mislim. S druge strane, imamo besmisleno jurcanje nastavnika za poenima. Ako opština nema para da mi plati odlazak na seminar koji me zaista interesuje, i koji mi je potreban, naravno da ću otići na taj koji mi direktor organizuje u školi (najčešće nose 24 boda), i time ispuniti bonus. To je besmisleno. Takođe treba razlikovati potrebu za usavršavanjem pripravnika, i nastavnika sa iskustvom. Priznajem da u ovom trenutku nemam ideju kako treba promeniti stvari, ali je postojeći način duboko pogrešan. Stručno usavršavanje je obesmišljeno, a potrebno svima nama.

§  Možda uveti praksu rotiranja nastavnika (ne oko svoje ose), na godinu ili bar dve školske godine. Time bi se učenici našli u ravnopravnijem položaju – ako im ‘zapadne’nezainteresovan nastavnik, ipak bi na kraju školovanja izašli sa istim znanjem kao ostala odeljenja.

§  Dnevne pripreme nastavnika treba da ostanu kao veoma smislen zahtev, ali opet treba praviti razliku između pripravnika, i nastavnika sa iskustvom. Do sticanja licence neophodno je raditi detaljne kompletne pripreme. Mislim da je u kasnijem radu dovoljno raditi neku vrstu ‘kroki’ priprema, a znam da je to praksa u mnogim zemljama.

 

II Srednjoročni ciljevi:

§  Pisanje udžbenika poveriti strogo nastavnicima, po mogućstvu kroz koautorstvo, i to po konkursu Ministarstva. Štampanje udžbenika poveriti izdavaču izabranom putem tendera. (Nema nikakve potrebe, a ni opravdanja,  da doktori nauka pišu udžbenike za osnovnu i srednju školu. Za razliku od njih, nastavnik zna kako će svaka napisana rečenica zvučati u učionici. Veliki problem predstavlja i to što danas mnogi nastavnici ne biraju udžbenike po kvalitetu, već po povoljnostima koje izdavač nudi: urađene pripreme, globalni i operativni planovi, ciljevi i ishodi…)

§  Ozbiljno revidirati nastavne programe. Ozbiljno smanjiti opterećenost učenika. Insistirati na vertikalnoj povezanosti gradiva u okviru jednog predmeta. Uvesti obavezne ‘projekte’ (ne znam kako da ih drugačije nazovem) na kraju svake nastavne teme, oblasti, modula, u kojima bi se insistiralo na praktičnoj primeni stečenog znanja, i na taj način sistematično raditi na povećanju  funkcionalne pismenosti.

§  Značajno pooštriti kriterijume pri polaganju praktičnog dela ispita za licencu. Nije dovoljno održati jedan čas pred komisijom.

§  Značajno pooštriti kriterijume pri prijemu nastavnika u radni odnos. Zaista mislim da bi trebalo uvesti i test ličnosti (ili neku sličnu proveru psihičkih sposobnosti za rad u razredu).

§  Ministarstvo, a ne predmetni nastavnici, treba da utvrdi korelaciju, odnosno horizontalnu povezanost gradiva i predmeta, i da vodeći se time propisuje nastavne sadržaje. Možda čak i uvesti obavezne zajedničke časove (nekoliko godišnje) kada se pokaže snažna korelacija između predmeta. Na taj način bismo i učenike učili da povezuju stečena znanja i stavljaju ih u funkciju.

§  Građansko vaspitanje i veronauka treba da budu fakultativni predmeti.

§  Povećati izbor obaveznih izbornih predmeta, i mogućnost da učenici imaju veći broj takvih časova nedeljno.

§  Uvesti ranu orjentaciju učenika za dalje školovanje. Mislim da se u Nemačkoj to radi od 7. razreda, i mislim da je to dobro. Motiviše učenike za ozbiljniji rad u osnovnoj školi, i omogućava planiranje upisne politike u srednjim školama.

§  Napokon uspostaviti saradnju sa tržištem rada, i na osnovu toga planirati obrazovne profile i smerove. U skladu sa tim, olakšati proceduru uvođenja novih obrazovnih profila i smerova u srednjim stručnim školama, pa makar trajali po jednu generaciju đaka. (Na primer, zašto opet ‘turistički tehničar’ ako će većina đaka sutra raditi u prodavnicama. Umesto toga uvesti neki trgovački smer. Svakako im predaju ekonomisti. Tražiti od škola veću fleksibilnost po tom pitanju, ali im i stvoriti uslove za to.)

 

III Dugoročni ciljevi

§  Izvršiti spajanje srodnih predmeta. (Ovo smatram dugoročnim ciljem jer treba sa njim uskladiti školovanje nastavničkog kadra)

§  Uvesti nastavničke fakultete, uz obavezan test ličnosti na prijemnom ispitu.

§  Uvesti obavezu jednogodišnjeg pedagoškog doškolovavanja onih koji nisu završili nastavničke fakultete (na primer za pravnike, ekonomiste, lekare, inženjere i sl. u srednjim stručnim školama).

§  Uvesti kantine.

§  Insistirati na potpuno kabinetskj nastavi.

§  Dalje ne smem da pustim mašti na volju.

9 komentara

  1. Анониман says:

    Ако вама распуст траје исувише дуго и незнате шта са собом током њега, то не значи да га треба скратити већ да своје слободно време морате боље осмислити.

    Ако верска настава и грађанско васпитање постану факултативни, то ће довести до губитка радних места великог броја људи.Замислите где ће се онда запошљавати жене које су завршиле теологију? Вероватно по црквеним продавницам где се свеће купују.

    • Zamisljen says:

      Nije mi jasno kakva je korist od vjerskog vaspitanja (padaju mi mnoge stete na um) a jos mi je manje jasno zasto bi zensko studiralo teologiju jer ne mogu biti svestenici, i jos pri tome izucavaju jedan od najgori sistema opresije zena – religiju. Da postoji neki fakultet poslije kojeg muskarci mogu raditi samo najjnize poslove, i da se na njemu izucava o slabostima muskaraca i prevlasti zena, ja bih vjerovatno vec stajao ispred te zgrade sa protestnim transparentom, ako ne bih vec i molotovljev koktel bacao ka zgradi (jer sam musko). Ujedno pozivam sve zene da pokazu srednji prst svemu sto ima veze sa religijom. A dok god se zene se ne pocnu same organizovati i boriti za svoja prava, nemaju moju podrsku.

  2. klotfrket says:

    Možda ne bi bilo loše da pažljivije čitate, ako ćete već komentarisati. Ne bi učenici imali manje dana raspusta tokom godine, samo bi bili drugačije raspoređeni.
    Ne treba izbaciti veronauku i građansko vaspitanje, već učiniti da budu fakultativni predmeti – tačnije, neka đake oni koji to predaju zainteresuju za svoje predmete, pa neka đaci vole i žele da idu na te časove.
    I na kraju, uz sve poštovanje prema ženama koje ste pomenuli, ne može se koncipirati prosveta prema potrebama žena koje su završile teologiju, već valjda prema potrebama učenika.

    Uzgred, ovo su samo moja razmišljanja. Nije zakon 😉
    Hvala što ste svratili.

  3. Misha Mashina says:

    Mnogo korisnih i smislenih predloga, a vecina bi se sasvim lako sprovela. Kad je vec pomenuto i u kritici gore, to sa kracim raspustima i cescim smislenim 'predasima' je odlicna ideja!

    Takodje, drago mi je da vidim predloge koji traze od nastavnika da bude profesionalan i na nivou zadatka, a ne samo jos jedan radnik u drzavnom mehanizmu!

    Bojim se, medjutim, da je vama na umu obrazovanje i vaspitanje koje izgradjuje celokupnu licnost, a mi na delu imamo krojenje prosvete po merilima promenjivog i parazitskog trzista i vecnog takmicenja za lakim dobitkom (a ako je ikako moguce, onda bolje na tudju stetu). Imamo primere na svim nivoima vlasti/kriminala.

    Ostaje nam borba – jer ako mi nemamo tog dostojanstva, samopouzdanja, solidarnosti, hrabrosti i vizije – cemu uopste da ucimo decu?

    Veliki pozdrav!

  4. klotfrket says:

    Ovome što ste napisali dodala bih samo to da se čak ni takvo krojenje prosvete ne vidi, i ne sprovodi dosledno.
    Naša prosveta godinama liči na neko obezglavljeno biće koje jurca na sve strane. Sve je stihijski, bez ikakve logike. I nikoga nije briga što su deca zamorčići u raznim eksperimentima, pre svega naših čuvenih zavoda.

    Hvala na komentaru 🙂

  5. Поштована, додала бих још нешто,о искуству других. Финци су своју системску промену извели одозго. Њихов први корак је био осмишљавање стратегије која је пре свега подразумевала – формулисање циљева. Дакле, прво питање које је тражило одговор јесте: Шта ми образовањем желимо постићи? Каква постигнућа, какве младе људе? Да ли желимо људе с елементарним знањем, духовно сакате, културно закржљале, политички неписмене конзументе? Да ли желимо стручњаке извршилачког типа без хкреативног потенцијала и храбрости? да ли желимо успешне либерале слабог карактера,незаинтересоване за све остало што није везано за њихову личну корист? Да ли желимо стручњаке који не знају пертле да вежу?
    Кад се одговори на ово питање, следи друго – како то постићи?
    Други корак је био – општа национална сагласност око образовне стратегије. Сви су се сложили око постављених циљева- јавно мњење, дакле обичан свет, затим стручњаци,интелектуалци, онда финансијери – они који имају новаца да обезбеде финансијску потпору да се идеја спроведе у дело и на крају држава, они који је представљају, и који имају моћ да ''слово'' на папиру ''заживи''.
    Ми имамо нешто што се зове Нционална стратегија и која је замишљена до 2020. Оно што се не прича јетсе да је ова стратегијадео ГЕРМ-а, глобалног покрета за реформу, који се базира на идејама за које је пракса у свим земљама ГЕРМ-а показала да не функционишу! Једноставно, не дају жељени, замишљени резултат!!! Зато су се нпр. исти ти Финци определили за независну реформу. Но, нису они једини. У многим земљама постоји покрет против ГЕРМ-а.
    Пратећи већину ових кретања, не могу а да се не сложим. Лично мислим, да све што се у просвету дешава – намерно, осмишљено и систематски спроведено. И да у том смислу – не смемо бити наивни.
    п.с. а можемо и овако – да кренемо од плате. Свима по хиљаду, две еврића па ћемо се некако смаи снаћи…

  6. ''Тајна школе'' – С. Бојанин – Успех, оцене ученика не смеју да буду фактор уписа у наредне фазе школовања јер оне говоре о томе какав је неко био а не какав ће неко бити!
    Омогућити свима да упишу у жељене школе, факултете. А онда тамо, на лицу места , озбиљним захтевима и доследношћу – суочити их с тим да ли су за ту школу односно тај факултет. Ако се лако упишу, још ће се лакше исписати. искористити сав онај новац и време које се троши за припреме, да се ученици играју, да путују, да се упознају, да раде, да живе – да уче кроз живот!

  7. klotfrket says:

    Нимало се не слажем.
    Колико год да постоји могућност да неко ко је и у основној и у средњој школи био ђак без радних навика, из било ког разлога неспособан да одговори школским захтевима, заблиста на факултету, те су шансе исувише мале да би факултети обезбедили услове за неограничен број бруцоша.

    Једино што бих при бодовању много мање важности давала општем успеху, а више успеху из предмета који су уско везани за жељени факултет.

  8. klotfrket says:

    Е, овде се већ слажем са сваком реченицом.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.