Zašto prosvetni radnici ne rade više sati dnevno? Zato što ne mogu. Nigde!

Zašto prosvetni radnici ne rade više sati dnevno? Zato što ne mogu. Nigde!

Prosvetni radnici su prst u oku široj javnosti iz dva razloga: godišnji odmor im traje najmanje tri meseca, i svakog dana rade po 3-4 sata. Tu javnost ne zanima što rešenje za odmor dobijamo oko 10. jula, a na posao se vraćamo sredinom avgusta, dok zimi imamo jednu nedelju (onu prvu oko Nove godine i Božića ne računam, jer je ima veći deo zaposlenih), koju najčešće provodimo na seminarima.

Što se tiče drugog povoda za bes zaludnih i neupućenih, ovde ćete naći statističke podatke koji kažu da je tako svuda. Ako pođemo od pretpostavke da nije baš ceo svet lud, valjda dolazimo do zaključka da se taj posao ne može na dnevnoj bazi obavljati duže.

OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development), kod nas poznata kao Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, obuhvata većinu evropskih zemalja, kao i SAD, Rusiju, Izrael, Čile, Australiju, Japan, Južnu Koreju, Kanadu, Meksiko, Novi Zeland, Tursku.

Ova organizacija je 2010. objavila rezultate istraživanja vršenih u periodu od 2000. do 2009. godine. Predmet istraživanja je, između ostalog, bio broj radnih sati prosvetnih radnika u osnovnoj školi i srednjoj, koju dele na nižu i višu, ali po uzrastu učenika je približna našem srednjem obrazovanju. Integralni tekst (na engleskom jeziku) možete pogledati ovde http://www.oecd.org/education/skills-beyond-school/48631419.pdf, a ja ću se u ovoj digest verziji osvrnuti na meni najzanimljivije podatke. Nadam se da će vam biti od koristi.

Istraživanjem su obuhvaćeni samo nastavnici državnih škola.

Koliko se sati provodi u nastavi

 Broj sati (60′, ne 45′) u nastavi na godišnjem nivou iznosi u proseku oko 780 sati u osnovnoj, odnosno 680 u srednjoj školi (zbirno za viši i niži nivo srednje škole).To se deli sa brojem nastavnih nedelja, koji je u proseku 38. To znači da prosečno ima oko 185 nastavnih dana. Poređenja radi, mi imamo samo jednu nastavnu nedelju manje, Rusija i Francuska 2 manje od nas, a rekorder je Grčka, sa 32 nastavne nedelje godišnje. Prema podacima kojima raspolaže UNESCO, Indonezija ima najveći broj nastavnih nedelja – 44. 

To znači da nastavnik u osnovnoj školi prosečno provodi oko 20 sati držeći nastavu, dok je u srednjoj taj broj manji, i iznosi nepunih 18 sati. Većina zemalja ovde uključuje i kratke pauze između časova, odnosno đačke odmore.

 Rekord drži Danska, sa 377 nastavnih sati u višoj srednjoj školi (u osnovnoj 648).

 Koliko se vremena provodi u nenastavnim aktivnostima

Čitavom normalnom svetu je jasno da se radno vreme nastavnika ne svodi samo na broj sati nastave, već da podrazumeva i druge aktivnosti, kao što su (po OECD -u) priprema nastave, stručno usavršavanje, konsultativna nastava, priprema i ocenjivanje pismenih i domaćih zadataka, sastanci zaposlenih, rad sa roditeljima, i ostale školske aktivnosti (rad u timovima, pisanje izveštaja i sl. – prim. aut.). Odnos sati nastave i ‘nenastavnog’ rada u strukturi radnog vremena nastavnika (u originalu ‘non-teaching activities’), varira od države do države. U 20 država je to jasno određeno, u nekim se razlikuje od škole do škole, dok u Švedskoj nije određeno uopšte. Neke države, pak, propisuju broj sati koje nastavnik u toku dana mora provesti ukupno u školi, držeći nastavu, i baveći se ostalim aktivnostima. Pretpostavljam da je preduslov da svaki nastavnik ima svoj računar, i da posao koji mi obavljamo kod kuće, može obavljati u školi.

 U Danskoj, Mađarskoj, Islandu, Japanu, Poljskoj i Turskoj, smatra se da nastava čini manje od 40% ukupnog vremena koje nastavnik provodi radeći.To praktično znači da ako naš nastavnik ima 20 časova nastave nedeljno, država procenjuje da još 30 časova nedeljno provodi u nenastavnim aktivnostima. U 12 zemalja se smatra da je za nenastavne aktivnosti potrebno više vremena u srednjoj školi, nego u osnovnoj.

 Razlika između osnovnih i srednjih škola

Primetno je da većina zemalja pravi razliku između osnovne i srednje škole, kod propisivanja broja sati u nastavi, i to tako što je nedeljni fond časova uglavnom veći u osnovnoj školi. Taj broj je za 30% viši u Francuskoj, Češkoj, Grčkoj, Izraelu i Južnoj Koreji, dok je u Indoneziji čak viši za 71%.  (S obzirom na to kakvi su u našim osnovnim školama nastavni programi, a tek udžbenici, mislim da to kod nas ne bi bilo fer.) U Poljskoj i SAD-u ta razlika je svega 3%, dok u mnogim zemljama ne postoji. Jedino je u Argentini, Engleskoj i Meksiku u osnovnoj školi manji nedeljni fond nego u nižoj srednjoj školi.

 Prosečna dnevna nastava

Prosečno dnevno radno vreme u nastavi u osnovnim školama iznosi 4,2 sata, a u srednjim (zbirno) oko 3 sata dnevno. Zanimljivo je to da iako nastavnici najviše sati dnevno provode u nastavi u SAD-u, njihovi učenici ne pokazuju natprosečno znanje u odnosu na druge zemlje obuhvaćene istraživanjem.

 Antička Grčka 😉

U Grčkoj (to je ona zemlja u kojoj se sindikati začas dogovore da sve stane kada treba braniti prava radnika!) se sa godinama staža provedenim u prosveti smanjuje nedeljni fond časova nastavnika. Tako, na primer, početnik ima fond od 21 sata, nakon 6 godina rada fond se smanjuje na 19, nakon 12 godina rada na 18 sati, a nastavnik sa 20 godina staža (pa do penzije, pretpostavljam) ima nedeljni fond od 16 sati.

Ovi podaci nam pokazuju gde se mi nalazimo.
A mogu i da posluže u raspravama sa večitim kritizerima prosvetnih radnika 😉
Znači, odštampajte i nosite sa sobom kad kod krenete u veću grupu ljudi 😉

16 Responses so far.

  1. Ја бих додао да се годишњи одмор треба користити онда када се човек умори. Што је и логично. Ми смо присиљени да годишњи одмор користимо управо онда када је наш обим посла најмањи. Тако да се може рећи да ми немамо права на одмор када смо уморни већ када нам дозволе.

  2. Pored svega recenog (a sve to treba imati na umu, dobro je sroceno!) nasih 20 casova direktne nastave su 20 casova CISTOG rada, a za rad van nastave da i ne govorim. Neka kritizeri razmisle koliko ZAISTA rade tokom 40 radnih sati nedeljno (sto je i nase radno vreme, po zakonu).

  3. Odličan tekst! Što se tiče onog vremena koje se mimo časova provede u školi, zanima me da li bi naši nastavnici (osim onih koji to i sada već rade) pristali da pismene vežbe pregledaju u školi, da povremeno ostanu i sa učenicima sređuju kabinete i pripremaju predavanja i prezentacije, idu na zamene kad kolega nije tu čak i ako ne predaju tom odeljenju, razgovaraju sa učenicima koji ometaju čas a pp služba ne može ih primi ili ih već nekako korisno angažuju?

  4. Ukoliko bi na račun toga bili oslobođeni raznih besmislenih budalaština koje poslednjih godina dobijaju kao zadatke, veruj da bi radije radili sve ovo što ste naveli. Neuporedivo je smislenije.
    Samo, ne vidim ko ima korist ili štetu ako ja pregledam zadatke kod kuće, a ne u školi.
    Da bih sa đacima sređivala kabinet, potrebno je da i oni dobrovoljno ostanu duže u školi.
    Za pripremanje predavanja i prezentacija treba da imam slobodan računar u školi.
    Zamene časova za odsutne kolege su normalna pojava u našim školama.
    Za poslednje što ste napisali morala bih dobro da razmislim. Ne zbog nedostatka dobre volje da se tako nešto radi, već zbog toga što je veoma važno da se zna šta je čiji posao. Ali, ponavljam, ovo je ad hoc odgovor. Morala bih da razmislim.

  5. Зашто бисмо имали новца за одмор, кад тврде да немамо од чега да се уморимо? 😉

  6. Specijalno, sada sa smanjenom platom sve u fullu! Ne zanosite se glupostima ljudi trce da zarade na svaki nacin,ne zevaju po kabinetima posle skole…sada ce trcati jos vise

  7. Ovde je sve rečeno osim da u 90% drugih zemalja su plate veće a u nekim i prilično veće i više nego dovoljne za normalan život u odnosu na našu prosvetu u kojoj profesor ako kupi cipele ne može da kupi jaknu, jer onda neće moći da plati račune državi (ne pomenuh jedenje, to nema ako kupi cipele)

  8. I kakvu vi odgovornost imate na poslu? Da nece mozda da vas neko kazni ako vam umre pacijent, padne most, ako vam program lose radi, ako vam ne rodi usev jer je lose tretiran,…

    Vi imat etakvu hladovinu u Srbiji, kao i masa po drzavnim sluzbama da je to prosto neverovatno. Posle novinara ste najzasticenija vrsta.

  9. Vama prosvetarima je plata oko 1000 dolara. Ovima na fakultetu je oko 1500 dolara. Evo i kako. Tpo sto s evi pozivate na rad posle skole i manji odmor, to jeste tacno. Ali vi dnevno u proseku posle skole ne radite ni sat vremena. Znaci vama je radno vreme 5 sati plafon. Osim toga mozete da birat ekada cete tih sat vremena da odradite. osim toga mozete nesto i privatyno d auradite jer 4 sata samo radite u skoli. Znaci vi imate oko 400 dolara za 4 sata rada dnebvno. To je 800 dolara za standardno vreme koje odradi Amerikanac, 8 sati je u skoli. Tamo mi dete islo.

    Sto s etice ovih na faksu, oni su jednom ili 2 puta nedeljno. A u Americi su 8 sati svakog dana. Oni primaju u Srbiji oko 700 dolara. uzmimo da idu 2 puta nedeljno, znaci 700 puta 2.5 je 1700 dolara. Tolika j enjjima plata.

    A da je vama stvarno tezak posao ne bi svi hrlili u prosvetu a iz nje skoro niko.

  10. Након што сте се похвалили незнањем и формираним мишљењем о нечему о чему немате појма, желим вам пријатно вече.

  11. А видим и да сте наставили у истом стилу – претпостављам да вам је досадило да будете национални селектор, па сте мало свратили да се овде разумете у образовање.
    Жао ми је, и даље се не разумете.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.