Kako se uči egleski i nešto o fonetskoj transkripciji

Nekad mi se čini da vi jednostavno ne umete da učite, ili znate kako se uči, ali nećete to da primenite. Nisam ni ja bila đak koji je svakog dana učio po četiri sata (dva, da obnovim ono što je danas bilo u školi, a dva, da obnovim ono što mi treba za sutra). I ja sam kalkulisala – ono što me je zanimalo učila sam i više nego što treba, da bih još više saznala, a ne za ocenu. Ono što nisam volela, učila sam kad moram i koliko moram. 




Istina, uspevala sam da imam sve petice, verovatno zato što sam na času uvek pažljivo slušala i nikada mi nije bio problem da pitam sve što mi nije bilo jasno. To i vama savetujem. Kad ti se, dok učiš nešto novo, sve lepo spakuje u glavi i kad dobro ukapiraš, kasnije treba samo toga da se podsetiš, a ne da učiš kao da nikada video nisi to gradivo.

I stvarno vas razumem. Učite sve i svašta, a da skoro nikada niko od vas ne očekuje da gradivo povežete, da mu date neki smisao, da popamtite samo najvažnije stvari. Ovo je XXI vek. Informaciju koju ne znate na klik saznajete sa interneta. Nema potrebe da se buba sve i svašta. A mi, profesori, zapenimo jer je svakome njegov predmet najvažniji, pa vas davimo i cedimo. I još vam pričamo da je to za vaše dobro 😉

Što se mog predmeta tiče, mogu samo da ponovim da je mnogo važnije znanje engleskog, nego ocena iz engleskog. Sutra ćete sa još 50 kandidata konkurisati za neko dobro radno mesto (valjda će dotle političari da zaposle sve snajke i šurnjaje), svi ćete imati iste diplome, sličan uspeh u školi. Šta će presuditi? Verovatno poznavanje jezika i rada na računaru. To se sve češće nalazi u uslovima konkursa. Još ako je poslodavac privatnik ili neka ozbiljna strana firma – neće ih biti briga za ocenu. Tražiće da pokažete znanje. Engleski je međunarodni jezik poslovanja, turizma, diplomatije, avionskog saobraćaja… O internetu da i ne govorim. Vi procenite sami da li ćete samo da otaljate neko gradivo i dobijete neku ocenu, ili ćete se potruditi da ga stvarno naučite.

*****


Pravilo koje možete primeniti na sve predmete je sledeće: naučite, pustite mozak nekoliko dana da zaboravi to što ste naučili, pa naučite ponovo. Ako ste od onih koji uče zbog ocene, a test je u četvrtak, naučite sve što treba u petak i subotu, pa ne dirajte ništa do srede, i onda u sredu učite opet. 

Drugi savet koji vam mogu dati iz ličnog iskustva je sledeći: dok učite imajte prazne papire pred sobom i olovku. Zapisujte ono što je najvažnije svojim rečima. Da biste to uradili morate da razumete ono što ste pročitali. Ako nastavnici ne dozvoljavaju da pričate svojim rečima, već traže sve od reči do reči iz udžbenika (ili – što je još veći hit – iz onoga što su vam diktirali!), prijavite ih direktoru. Organizujte peticiju ili neki mali protest. Ozbiljno vam kažem. Onaj ko vam traži da učite napamet radi protiv vas i to ne treba da trpite, osim kada su definicije u pitanju. Naterajte nastavnike da rade kako treba – da ne diktiraju lekcije, već da ih objašnjavaju, i da ne traže učenje napamet, već sa razumevanjem.

*****


Što se tiče učenja novih reči, nemojte sebi zadavati zadatak da nedeljno naučite 20 novih reči iz rečnika, na primer. Reči se ne uče tako. Uče se iz konteksta, što su u vašem slučaju lekcije. Uče se tako što ih zapišete u svesci (ili svom rečniku, ako ga vodite), napišete izgovor i prevod. Ako se reč komplikovanije piše, napišite je nekoliko puta. A onda, i ovo je ključna stvar, tu reč upotrebite u nekoj svojoj rečenici, koja neme veze sa onom iz lekcije.

Na primer: u lekciji je rečenica She was grumbling for hours. Nova reč je to grumble, i znači ‘gunđati’, a izgovara se  /ˈɡrʌmb(ə)l/. Kada ste sve to zapisali, upotrebite ovu novu reč u nekoj novoj, vašoj rečenici: She is always grumbling, but she never complains loudly. (Ona uvek gunđa, ali se nikada glasno ne žali.)


Izgovor se uvek piše u kosim zagradama, simbolima za fonetsku transkripciju, odnosno zapis izgovora. Ti simboli izgledaju ovako:


U ovoj tabeli ispod svakog simbola imate neku laganu reč, čiji izgovor verovatno znate. U toj reči su podvučena slova čiji izgovor beležimo baš tim zadatim simbolom. 

Ako posle simbola imate dve tačke, to znači da se radi o dugom samoglasniku. Ako imate dva simbola jedan do drugog, radi se o diftongu. Tu ne izgovarate pojedinačno ‘e’ pa ‘i’, na primer, već se glasovi prelivaju jedan u drugi, baš kao u datoj reči ‘day’.

Simbol ə (prevrnuto malo ‘e’) čak ima i svoje ime, i zove se ‘schwa’.

Evo linka ka sjajnoj fonemskoj karti Britanskog saveta, gde klikom na simbol čujete kako se glas izgovara:

 


Pametnije vam je da naučite ove simbole, pa da možete da koristite online rečnike (ili one štampane), nego da izgovor zapisujete ćirilicom 😉

Ovako se uči engleski 🙂




Sjajan Robin Vilijams, i engleski provučen kroz različite domaće i strane akcente:





*****
 
Kada učiš gramatiku, valjalo bi da naučiš teorijski deo, ali ne moraš napamet. Na primer, umesto: Present Continuous Tense potvrdni oblik gradi od sadašnjeg vremena pomoćnog glagola ‘to be’ i sadašnjeg participa glavnog glagola, koji se gradi dodavanjem sufiksa -ing na infinitiv glagola, što stvarno neviđeno smara, ti zapamti da se ovo vreme gradi od am/is/are i -ing. Vrši posao. Za upitni inverzija, za odrični am/is/are + not, i – gotovo! Naravno, kod vremena je podjednako važno da im shvatite i upotrebu, inače vam prethodno znanje neće ničemu služiti.
 
Kod svake gramatičke partije opet važi pravilo da to što ste naučili treba da primenite u nekim svojim rečenicama. I radite ona vežbanja u radnoj svesci. Čak i vežbanje u kome sve rečenice idu u isto vreme ima svoju izuzetno korisnu svrhu – čitajte te rečenice pažljivo i upijajte situacije u kojima se to vreme (ili nešto drugo iz gramatike) koristi. To se zove dril i služi da ti se nešto utisne u mozak.
 
Eto, toliko za danas. Kad se setim još nekog saveta koji bi mogao da vam pomogne, dodaću ga.

Jedan komentar

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.