Dnevnik prosvetnog radnika, pred kraj 2016.godine
- klotfrket
- Dec, 26, 2016
- Dnevnik prosvetnog radnika
- 6 Comments
Bliži se kraj još jedne divne godine.
Kada razmislim o tome kakva nam je bila, zaista mi je žao što nije duže potrajala.
U ovoj godini nam je povećana plata.
Najavljeno je još jedno povećanje za početak naredne godine.
Znam da nam svi zavide, ali to nije opravdano. Da su i oni učili školu, završili fakultete kao mi, da rade odgovoran posao poput našeg, imali bi i oni veće plate. Da me ne shvatite pogrešno, ali zaista nije moguće da završiš samo osnovnu školu, ili neku trogodišnju srednju, pa da se zaposliš kao čistačica u nekom javnom preduzeću, ili kao vozač, i da onda imaš veću platu od prosvetnog radnika.
Zatim, uveden je red ne samo u školi, već u čitavom društvu.
Sada su dnevnice za šamaranje profesora napokon zakonom regulisane, i iznose 30 evra po šamaru, a ne kao nekad za džabe. Ovo je veliko ohrabrenje za mlade preduzetnike.
Huliganima je saopšteno da država nema snage da se obračuna s njima, što je mnoge divne mlade ljude ohrabrilo da se okrenu ovom plemenitom zanimanju, i da nakon uspešno obavljenog posla mogu mirno da spavaju. Mislim da će to značajno doprineti sprečavanju odliva pesnica iz naše zemlje.
Porodiljama nisu isplaćivane naknade na vreme, što je urađeno za njihovo dobro. Bebe su veoma naporne – plaču, imaju grčeve, rastu im zubi, primaju vakcine pa opet plaču. Na ovaj način je majkama u stvari skrenuta pažnja sa tih oblika ponašanja nezrelih beba, pa umesto da se zbog toga nerviraju i brinu, država im je ljubazno omogućila prenošenje brige na drugu stranu. Ovo je, naravno, značajna mera u ohrabrivanju mladih da se ostvare kao roditelji.
Čujem i da smo nabavili neke migove. To je divno! To pruža osećaj spokoja mladim ljudima, jer sada znaju da se mogu mnogo opuštenije svađati i vređati na društvenim mrežama sa vršnjacima iz susednih zemalja. Ova značajna mera će svakako obogatiti rečnik divnih mladih ljudi i pomoći im da savladaju veštinu komunikacije sa neistomišljenicima.
Ove godine smo imali izbore i dobili novu Vladu i novi saziv Narodne skupštine. Velika je šteta što divni mladi ljudi ne gledaju prenose zasedanja. Možda bi ministar mogao da razmisli i o tom nastavnom predmetu, koji bi svakako bio značajniji od te svakodnevne fiskulture i informatike. Redovno gledanje prenosa zasedanja Narodne skupštine ohrabrilo bi loše učenike, jer bi im pokazalo da škola i nije toliko bitna. Uvideli bi da mogu da uspeju u životu čak i ako ništa ne znaju, ako su nepismeni, nestručni, problematičnog ponašanja, nevaspitani, bahati. Ovako, možda se osećaju nedovoljno uspešno, beznadežno, letargično. Misle da je za uspeh u životu potrebno da budeš pametan, vredan, dobar, plemenit.
Godina za nama je predivna i zbog toga što je država pronašla način da mladim ljudima i deci omogući da se ispravno razvijaju i da ohrabri razvijanje njihovih talenata. Kada se samo setim svih divnih rešenja – Snajke, Provodadžije, Pinkove zvezde, Pinkove zvezdice, Zvezde Granda, Neki novi klinci, Adrias top model, Izvedi me… Iskreno se nadam da država razume kolike napore ulažu televizije sa nacionalnom frekvencijom i da im ozbiljno finansijski pomaže u tome.
Ni razvoj nauke nije zapostavljen. Budući genetičari se mogu upoznati sa osnovama genetike (i tako zainteresovati za to zanimanje budućnosti) uz divnu naučnu emisiju DNK.
Izuzetno sam zadovoljan time što je pokrenut serijal o neformalnom obrazovanju, u kome mladi mogu da ovladaju osnovama javnog nastupa. Naš premijer je, i pored svih obaveza koje ima, ipak našao vremena i snage da se posveti ovom projektu, pa redovno snima emisije serijala “Vanredna konferencija za novinare”. Tu mladi mogu da nauče osnove glume, da se zainteresuju za grčku tragediju, da ovladaju dikcijom, pravilno koriste mimiku, shvate kako treba koristiti glas, držanje tela, gestikulaciju… Sve je to izuzetno korisno i od velike je pomoći našim mladim ljudima.
Ne zamerite što se bavim samo temama koje doprinose razvoju mladih, jer ja sam prosvetni radnik. Ushićuje me sve što se tiče budućnosti mojih učenika! Eto, na primer, neko se dosetio da pravi udžbenike sa štamparskim i materijalnim greškama, neobičnim ilustracijama, čudnim temama, a sve je to, kao što znamo, osnov problemske nastave. Ranije su udžbenici bili drugačiji, pa se niko njima nije ni bavio. Ovako će nam izgledi za bolje rangiranje na PISA testu biti mnogo veći.
Ima i nekih loših stvari po kojima ću pamtiti ovu godinu, ali one su u manjini. Na primer, čuo sam da su neki nevaspitani i nedobronamerni ljudi hučali i bučali protiv Beograda na vodi, pa protiv otpuštanja nekih nastavnika, pa zbog nekih oduzetih licenci… To stvarno nije u redu, i ja se nadam da će im Gospod oprostiti jer ne znaju šta rade. Kako mislite da se zaposle novi mladi ljudi koji upravo stiču diplome po ubrzanom programu, na sasvim novim i neobičnim fakultetima, ako prvo ne otpustimo neke stare radnike? Čuo sam i da je bila neka pokazna vežba združenih snaga vojske i policije, koju su nedobronamerni strani plaćenici i domaći izdajnici pokušali da predstave kao nekakve proteste. Ma, hajte molim vas!
I na kraju, želim svima da nam poželim srećnu nastupajuću 2017. godinu.
Tek će ta godina biti sjajna, naročito za učenike i prosvetne radnike.
U njoj ćemo dobiti nove zakone, uniforme, nove predmete bez ukidanja starih a sa smanjenjem obaveza učenika, bolju saradnju sa roditeljima, jednosmenski rad, revidirane programe, smanjenje nepotrebnih obaveza uz uvođenje novih, dualno obrazovanje kakvo nigde nije viđeno jer će samo naše dualno obrazovanje imati i elemente naučne fantastike, nacionalnu maturu, i ko zna šta sve još. Po prvi put u novijoj istoriji Srbije!
Dobićemo i novog predsednika, možda i Vladu, poslanike, pa i ministra.
A mi samo kukamo, kukamo i kukamo! Kao babe! Zar nije lepo kad čovek nešto dobije?
Koristim ovu priliku i da vas podsetim da će vas prosvetni radnici čekati na trgovima gradova širom zemlje, u subotu, 31. decembra, tačno u podne. Povedite svoja čeda i priuštite im jedinstveno zadovoljstvo – šamar nastavniku po izboru, ovoga puta po specijalnoj novogodišnjoj ceni, za samo 25 evra u dinarskoj protivvrednosti! Možda tako i mi pomognemo ekonomskom oporavku države. Broj nastavnika, puta bar po jedan šamar, pa kad platimo porez i napunimo državnu kasu! Ihaj!
Živeli i srećna Nova!
6 Responses so far.
Leave a Reply Cancel reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Vrlo potresan tekst u kojem je sublimirano celokupno stanje naseg drustva i nasa nemoc kao prosvetnih radnika koji smo zakonom ograniceni i onemoguceni da zbilja radimo svoj posao koji je ne samo edukativnog vec i vaspitnog karaktera…ostalo je samo da se nadamo da ce neko napokon imati tako snazan, prodoran, dalekocujan glas kojim ce uzviknuti "CAR JE GO!", a mi ga podrzati…Svako dobro da donese Nova godina!
Хвала, и вама.
Диван текст иронијом обојен. На жалост цело друштво је оболело од синдрома куване жабе.
А лонац и није био тако дубок.
Могли смо да искочимо.
Истину зборите,Б.Нушићу..
Ne vredi nama pričati. Mi smo poslušan narod.
Čak i ako znamo da nismo u pravu, mi ćemo glavom kroz zid, ako treba. A uvek treba.
Kažu nam da ćemo imati još jednu lošu godinu. Ma, koga briga, bilo je i gore.
Kažu nam da nećemo dobiti status kandidata za ulazak u Uniju. Koga briga, nismo ni hteli.
Kažu da će smanjiti penzije. Koga briga, još nismo u penziji. A, ono, jes', vidi vraga, smanjili su i plate. Ma, koga briga, dok je piva i reklama.
Kažu da će se i vlast promeniti. Koga briga za vlast.
Koga briga? Mene! Koga briga? Nas! Ma, koga briga i za nas i za vas!!!!
I tako, kogaBrigaZaSve, mic po mic, sve dobijamo servirano i ''slatko''. Toliko slatko da nam se
povraća.
Nego, nadam se da veceras nema neka fudbalska utakmica. Ma, koga briga za fudbal.
A, ne, ne, ne, ne… Nas je briga za fudbal.
Mislim, mene nije, ali…
Želim Vam svako dobro.