Poštovana rukovodstva cenjenih sindikata

Prošao je protest penzionera, mimo sindikata prosvetnih radnika.
Prošao je protest lekara i farmaceuta, nas opet nigde.
Prošao je i Dan prosvetnih radnika, ako je uopšte nekoga briga za to.

Sada najavljujemo obeležavanje praznika – Dan početka velikog štrajka. Obeležićemo praznik radno i svečano, prigodnim štrajkom upozorenja. Razumem. Podržavam. Štrajkačke zahteve neću da komentarišem. Nije mi namera da opstruiram.

Ali nešto moram da vas pitam.

Koliko vas je? Četiri reprezentativna?
Hajde nećemo ni o reprezentativnosti. Oko toga se dovoljno i sami svađate.

Zbog čega vas je više od jednog?
Vi niste partije, pa da imate različite ideologije i programe.
Sindikati ste.
Cilj je borba za bolji položaj radnika, zar ne?
Cilj vam je zajednički, zar ne?

Ni načini ostvarivanja tog cilja vam se ne razlikuju.
Svi isto postupate i koristite samo štrajk kao mehanizam pritiska na vlast.
Hajde nećemo ni o tome na koliko bi se maštovitijih načina javnost mogla animirati.
Štrajk je u redu.

Znači – zajednički vam je cilj, zajednička borba za ostvarenje cilja, a vas je i dalje četiri.
Zašto?

Da bismo imali četiri važna predsednika sindikata?
Da bismo imali četiri važna predsedništva?
Da bismo imali četiri puta po šačicu sebi važnih sindikalnih funkcionera koji se međusobno svađaju oko toga ko je važniji, pametniji, dosledniji, pošteniji?

Da li uopšte shvatate da svi mi plaćamo cenu tog vašeg samoljubivog prepucavanja?
Da li shvatate da prosečnog prosvetnog radnika savršeno ne zanima vaša međusobna borba?
Zanima nas borba za naš položaj, koju vi uporno razvodnjavate, sistematično joj umanjujete snagu, boreći se za svoje položaje.

Posle ćete nas grditi što nismo bili stabilnija i postojanija podrška vašim hrabrim i doslednim nastojanjima da se za nas izborite.

Naši će biti i krivica i odgovornost.
Vi – ni luk jeli, ni luk mirisali!

Gledam šta sada radite: jedni će održati jednočasovnu obustavu rada, a drugi će skratiti časove tog dana na 30 minuta. Čisto da se zna ko je ko! A onda ćemo raspravljati o tome ko je od vas bio u pravu i to će biti onako baš velika tema za raspravu.

Koga je za to briga osim vas, poštovana rukovodstva cenjenih sindikata?

Što je najgore i najopasnije, sigurna sam da ste i vi svesni toga kakva bismo moćna “armija” bili da smo svi pod “jednom zastvom”, a s obzirom na to koliko nas ima. Svesni ste i toga da bi se tada i neodlučni pridružili sindikatu.

Ali, avaj! Kako jedan sindikat, na toliko funkcionera?

Vučete nas za nos, dragi moji.
Tom iscepkanošću idete na ruku svakoj vlasti, ali to i sami znate.
Nama ne idete na ruku, ali znate i to.

Mene zanima zašto vas nije briga za to što nam umanjujete šanse da se za bilo šta izborimo, dok vas je četiri.

Dozvolili ste da vaši lični ciljevi budu iznad naših kolektivnih.
Što se mene tiče, dok vas je četiri, podjednako ste odgovorni za naš položaj koliko i sve vlasti do sada.

Onima koji proslavljaju Dan početka velikog štrajka, želim uspešnu priredbu.

12 komentara

  1. Ana says:

    Тако је колегинице,у потпуности Вас подржавам.Изашла из синдиката 2011.,ништа ми се ту није допада.Питала сам тадшњеу председницу зашто се не побунимо против накарадне инклузије,преобимних програма,ниске цене старешинства,неусклађености стандарда и програма.Добих тада одговор:То је стварструке.Ја поново упитах:Просветарске?Одговор:Не,твоје,на вашим Активима дискутујте о томе.Следеће недеље сам повукла своје чланство.Мислим да све погрешно раде.Почисти прво испред свог дворишта,па онда "пуцај" на повећање плате.И народ је уморан однас,раде и за мање.А када би препознали нашу борбу за ученика,квалитет предавања,сви би нас подржали.Овако,тужно ми је када чујем лоше коментаре о нама.А посао је захтеван,динамичан,леп,ко га воли.На жалост,многи су залуталаи у ову професију….

  2. klotfrket says:

    Није разумела да је све што сте набројали и те како синдикално питање, јер има директне везе са условима рада?
    Можда је пропустила неку обуку. 😉

  3. Unknown says:

    Sindikat prosvetnih radnka??? Sta to bese? 🙂

  4. Коментар је на месту али треба разумети шта је у позадини оваквог понашања просветара.
    За време социјализма синдикалне организације су биле под контролом државне безбедности почевши од општинског нивоа па навише. Увек сте имали у органима власти задуженог чику за синдикалну проблематику који је повремено позивао непослушне и превише агилне синдикалне руководиоце на разговор. Ако синдикалац није хтео да сарађује онда би се отварала фиока и дотичном би била представљена фасцикла са неким документима/фотографијама и неизбежним питањем "А шта ћемо са овим?". После тога синдикалац би био мањи од маковог зрна и радио би тачно што се од њега тражи. Нормално је да би добио и неке привилегије као надокнаду за послушност (плата, летовање, зимовање, пут у иностранство, посао за жену, …).
    Поуздано знам за ЕПС, јавну управу и железнице да је тако било и да је тако остало (чак је сада на вишем нивоу јер су стране службе унапредиле технологију контроле синдиката).
    Нема разлога да сумњамо да је другачије у просвети и да државна безбедност (сада већ у сарадњи са разним страним агентурама а пре свега МИ6, БНД, ЦИА, ..) строго контролише синдикате и струковна удружења просветара (рецимо Друштво учитеља Србије).
    Чудно понашање синдиката просветара је последиџа реченог. Најбоља демонстрација реченог је прошли штрајк где је било јасно да је исти координиран од стране министарства (Вербића и синдикалних лидера).
    Овакво понашање синдиката је предвидљиво када је координирано од стране истог газде који седи са друге стране.
    Да наши синдикати нису координирани од ДБ и страних агентура имали би смо један снажан синдикални покрет на нивоу Србије који би имао снаге да ствари дотера у корист радника. Овако имамо да се права радника смањују, синдикати су све више разједињени, … Једном речју послодавцима и држави (њеној администрацији на врху) је све боље.
    Једино решење је спонтано организовање радника и незапослених што је данас могуће због друштвених мрежа и појава синдикалног Трампа који ће то да обједини у јединствени синдикат радника, незапослених и пензионера Србије.
    Можда ће неко имати храбрости и знање да то уради.
    То би био ударац за олигархију и мафију на власти у Србији.
    П.С.
    Зар мислите да да је министар просвете било ко у Србији. Увек је то главни синдикалац односно шеф свим синдикалним руководиоцима. Пре свега то је проверен кадар иза кога стоји ДБ а сада и проверене агентурне мреже МИ6, БНД, ЦИА, …
    Нема ту случајности.

  5. Milan Jaksic says:

    Да.То је то.Од речи до речи.Тако мислим и ја.Нећу да штрајкујем све док не будемо сви у једном синдикату.Одличан текст.

  6. Sonja Aleksic says:

    Svaka Vam cast na tekstu! Slazem se svakom recju. Da, oni su krivi, bas ih briga za "obicne" prosvetne radnike!

  7. klotfrket says:

    Да не грешимо душу, с времена на време се и изборе за нешто, али никада штрајком. Штрајк не умеју да воде. Више се енергије потроши на њихова међусобна препуцавања, него на охрабривање колега да истрају, на мотивацију, на разговоре с родитељима.

  8. klotfrket says:

    Мени би било тешко да не штрајкујем, не због синдиката и бесмислености штрајка који они воде, већ због колега у зборници који штрајкују. А и због ђака. Мислим да је отпор и несавијање кичме део оне васпитне улоге школе.

  9. klotfrket says:

    Претерасте мало.
    Или мало више.
    МИ6, БНД, ЦИА? 🙂
    За ДБ је у реду. Њих сам на сопственој кожи осетила више пута, тачније кад год сам штрчала више него треба. На почетку сам патила (њихово деловање се сводило на ширење трачева), а онда сам почела да се смејем и да и сама ширим те исте трачеве, мало искарикирано, истина. Престали су за сада. Знате, дође ћовек једног тренутка у стање да га је више баш брига за њихова настојања. Каже себи – шта више имаш да изгубиш?

    И на крају, искрено се надам да се неће појавити синдикални Трамп, него неко ко је озбиљан, непоткупљив и није шарлатан 😉

  10. klotfrket says:

    Немам појма.

  11. Milos Mrdak says:

    Mnog pitanja, Bobo, na koja ne tražiš odgovor. A odgovor, uglavnom, ne znamo. Ali, tražiš odgovor(e) na ono što bismo svi trebali da znamo. – Sindikat, šta to beše? – zapita se neko ovde. Neko, opet, nema pojma štaje to. Jesu li to članovi sindikata ili sindikalci? Ne možemo u isti koš baš svi. Da se vratimo, otprilike, dve decenije unazad. Postojao je tad JEDAN sindikat, državni. I? Zar Unija nije nastala kao opozicija tom sindikatu? I to je, uistinu, i bio, u pravom smislu. Može li neko da ospori sve ono što je Unija i učinila i postigla tih godina? Nekom to nije bilo dobro, mislio je da može više. Ovo je rezultat. Sindikate nisu stvorili sindikati, osnovali smo (su) ih mi. Mi ih održavamo i podržavamo. Mi ih i kritikujemo, ali šta radimo, ako već kažemo da su suvišni, da ne bude tako? Opet pitanja. Činjenica je da je nešto trulo. Sa onog velikog protesta otišli smo pognutih glava. A nismo trebali da odemo uopšte. Tad smo propustili i izigrali i masovnost, i jedinstvo, i sebe. I tako…

  12. klotfrket says:

    Не говорим о прошлости, мада не спорим да се из ње има шта научити. Не говорим ни о прошлости Уније, иако би се о садашњости имало шта рећи.
    Говорим само и искључиво о будућности, јер овако како је не ваља.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.