Ko nam daje injekcije i prodaje lekove?

Prosvetne radnike odavno ništa ne iznenađuje.
Sve što je nenormalno, postalo je normalno.
Ponekad se oko nečega malo pobunimo, istina stidljivo, podigne se malo prašine, a onda se sve lepo slegne.

Naročito je nepopularno govoriti glasno o temama iza kojih se krije mašinerija za dobru zaradu. Zanimljivo je da se ni šira javnost time ne bavi.

Pa ipak, postoji nešto što nas s vremena na vreme začudi, raširi nam oči, podigne obrve.

Situacija 1

Profesorka ekonomske škole odlazi u Dom zdravlja da primi injekciju. Čeka u prostoriji određenoj za tu zdravstvenu uslugu, kad ulazi njena bivša učenica, koja je bukvalno do juče bila u ekonomskoj školi. Sada je u belom mantilu i nosi špric u ruci. Koleginica je zgranuto gleda i pita otkud ona u belom mantilu. Saznaje da je učenica očas posla završila prekvalifikaciju u obližnjem selu (!) i da je sada medicinska sestra sa pravom diplomom. Koleginica joj kaže da izađe napolje i da joj dovede pravu medicinsku sestru.

Situacija 2

Profesorka gimnazije, koja predaje društveno-jezičkom smeru, ulazi u privatnu apoteku i tu zatiče bivšu učenicu koja je prošle godine završila gimnaziju. Sada je u belom mantilu. Pita je otkud ona tu, i dobija odgovor da se prekvalifikovala u jednom gradu i da je sada farmaceutski tehničar sa pravom diplomom.
Koleginica izlazi iz apoteke i odlazi u onu koja jeste malo dalje, ali poznaje starije gospođe koje tu oduvek rade i zna da su se za to školovale.

Da li uopšte treba da napomenem da su obe učenice na jedvite jade završile redovnu srednju školu?

Razumem da je na ceni doživotno učenje.
Razumem i da je došlo vreme kada se ne menjaju samo radna mesta, već i profesije.
Razumem i kada se pekar prekvalifikuje u poslastičara, ili metalostrugar u metaloglodača.
Razumem i kada se konobar doškoluje, pa postane turistički tehničar.

Jedino ne razumem kako gimnazijalac društveno.jezičkog smera za manje od godinu dana postaje farmaceut, a ekonomski tehničar medicinska sestra, isto za manje od godinu dana, u nekom selu, u isturenom odeljenju neke medicinske škole, koja u ko zna čijim prostorijama vikendom održi čas-dva, ako ih i održi. Daš lepe pare i onda bez problema daješ ljudima injekcije.

Za to vreme, slušamo hvalospeve uniformama.

Ministre, inspekcije i ostali kojih ovo mora da se tiče, nađite vremena pa se malo pozabavite i ovim belim uniformama, stečenim na krajnje sumnjiv način, u krajnje sumnjivim budžacima po zabačenim selima. Naročito obratite pažnju na privatne medicinske škole i raznorazne privatne ustanove koje u svom nazivu imaju “akademija” za-ovo-i-ono, obavezno uz neki zvučni predznak.

Neukusan kolač svako preživi, ali anafilaktički šok neko i ne preživi. Lekove koji su u slobodnoj prodaji takođe neko ne preživi, ako mu kvalifikovani farmaceut ne postavi prava pitanja pre nego što mu ih proda.

Ili su možda po vašim kriterijumima direktori takvih škola u stvari vrhunski menadžeri, jer mlate pare?

7 komentara

  1. Kada sam završila fakultet pre 12 godina,krenula sam na razne kurseve da bih se lakše zaposlila. Moj otac je bio u šoku,i pitao me"da li je moguće da neki kurs ili obuka koju završiš za mesec ili tri meseca vrede više od fakulteta koii si pohađala pet godina? Eh šta bi danas rekao kada Akademiju završiš za godinu dana? Šta ja da kažem svom detetu kada završi srednju školu?

  2. klotfrket says:

    Мени је у реду да постоје занимања за која су довољне неке вештине, и оне се заиста могу стећи на курсевима. Али морају се раздвојити од занимања за које је потребно знање.
    Верујем да би свако могао очас посла да научи како се увлачи игла под кожу и истисне садржај шприца. Медицинска сестра мора да зна много више од тога.
    Ово је срамота!

  3. Анониман says:

    Slazem se sa Vasim konstatacijama iz teksta. Uglavnom. Mene zanima kakvo je Vase misljenje o kvalitetu prosvetnog kadra u skolama? Ako se ne varam, Vi ste takodje prosvetni radnik, tako da me zanima iz ugla jednog od vas. Takodje imam misljenje o tome koje je zasnovano na licnim, skorasnjim iskustvima kao roditelja.

  4. klotfrket says:

    Нисам се бавила квалитетом кадра у здравству, већ начином на који су дошли до диплома и ризиком који тако стечене дипломе могу да носе по живот.
    У том смислу, у образовању још увек ради прилично адекватно образован кадар, мада откада је забрана запошљавања на снази, а директори имају дискреционо право при запошљавању на одређено, и у школе су полако почели да улазе "необично образовани" људи.

    Уколико сте мислили да ћу вам рећи да су у просвети све сами сјајни наставници – нећу.
    Али нећу рећи ни да лоших има више него у било којој другој професији.

  5. Анониман says:

    Prosvetari su najistripovanijI likovi koje znam.Bio sam prosvetar.
    Hocete da kazete da iz srednjih skola izlaze sve sami strucnjaci. Kako da ne.
    Ajde kad je tako ko je naucio stani jezik u skoli. A uci ga od 1raz.
    Zasto tako podcenjujete ljude?
    Mozda je problem u gospodji prosvetarki jer u licu svoje bivse ucenice vidi svoj neuspeh. Mozda se ucenici ukazalo providjenje,mozda je ucila,a mozda je I kupila diplomu.
    Ipak ce biti da professor zna najbolje,on vise ne mora da uci,da citam, on je Bog.
    Zato znate da kukate,obespravljeni black, bla…ah da za to ste se skolovali.

    Shone

  6. klotfrket says:

    Да сам хтела да кажем да из школе излазе све сами стручњаци, то бих и рекла.
    Као професор страног језика могу вам рећи да има много деце која су страни језик научила баш у школи.
    Мислим, не сумњам да ви и то боље знате, али ето – моје искуство са ђацима је такво.
    По чему потцењујем људе?
    Тиме што сматрам да је ова земља постала циркус у коме преко ноћи можеш да добијеш коју хоћеш диплому, само ако имаш пара? Зашто ви потцењујете медицинске сестре које су се за то озбиљно школовале?

    Толико сам сувислих реченица и питања нашла у вашем коментару, па сам на њих и одговорила.
    Ово остало је такво трабуњање, да више личите на некога са купљеном дипломом, него на бившег просветног радника.

  7. Анониман says:

    Господин широкијех схватања не би био тако преплављен разумевањем да његово дете вакцинише фризерка,или му укаже прву помоћ.Нек онда ауто вози код месара,а нек му зубе вади пејзажни архитекта.Иначе,на пијаци,поред тезге са дипломама,чујем, има тезга са приручницима за једначење сугласника по звучности-што би једно дете са сведочанством основне школе требало да зна.Ја сам француски ѕа годину дана поприлично савладала код посвећене професорке која је на часове носила гитару и певала нам шансоне…У обесмишљеној имитацији друштва у којој живимо постаје напорно избегавање параноје.Бобо,свака Вам је на месту.Благо несвеснима и необавештенима.Незнање је блаженство.Овде и сада.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.