Kad bi se samo školske uprave dogovorile!

Kad već celog dana ne znam kako da rešim jedan profesionalni problem, rekoh – hajde da malo opletem po njemu i onima koji su ga stvorili. Da, i problemi imaju svoje stvaraoce, tj. autore.

Za mojih 25 godina rada u školi nije se desilo da neki deo svog posla ne umem da uradim. Ok, deluje malo bezveze, ali zaista nije. I uvek mi je bilo važno da prvo dobro razumem ono što se od mene očekuje da radim. Posle bude pesma. Istina, nisam baš uvek na prvu mogla da raščivijam šta to treba da uradim, ali bih na kraju uspela. Kako smo trenutno u onom čuvenom godišnjem dobu “ako-neko-ima-globalne-i-operativne-planove-neka-mi-pošalje-u-inboks”, iskoristiću priliku da se i ovde lagano zgrozim nad pojavom i doživim blagi transfer blama. Jedno je pitati nešto što ti je nejasno, a nešto sasvim drugo poslužiti se tuđim radom. Jer je nekome dosadno da piše planove. Mrzi ga. Ima pametnija posla. Isuviše mu je mala plata da bi se time zamarao. Ili, jednostavno, pojma nema. Sramota!

Kao i svake godine, a godinama predajem poslovnim i finansijskim administratorima, sedoh da sve ponovo pišem, kao da se prvi put vidimo. Pokušala sam par puta da samo prepravim prošlogodišnje planove, ali se ispostavilo da je stvarno lakše graditi kuću od temelja, nego renovirati. Bar meni. Iskreno, to je i deo posla u kome zaista uživam i ne doživljavam ga kao besmislenu školsku dokumentaciju, koje i te kako ima koliko hoćete. Planovi i pripeme su mi smisleni. Što se više oko njih potrudim, to mi posle školska godina laganije odmiče. I još mi je gušt da sve to radim olovkom, iako mi je laptop živ i zdrav. Prvo po nekim papirima, a onda sitnim vezom u novootvorenom rokovniku za tu školsku godinu.

Nakon toga dođe momenat kada treba da napravim tabele i prenesem sadržaj u njih, da bih mogla elektronskim putem da predam sve što treba. Srećom, moja škola voli šume i ne insistira na tome da sve dostavljamo na papiru. Tabele pravim sama. Nikada ne koristim gotove obrasce, ali ipak moram da uvrstim sve ono što je od rubrika obavezno.

Kako više nemamo one proste nastavne planove, nego prefinjene programe nastave i učenja, i nastavu orjentisanu ka ishodima, eto fine prilike da nam autori problema dodatno zakomplikuju život. Išli smo na obuku, na njoj dobili različita tumačenja, čak i različite tabele (u zavisnosti od školske uprave, grupe predmeta kojoj je u datom trenutku obuka bila namenjena, i drugih faktora koje samo bogotac može da shvati).

I dođe trenutak za “naučio sam na obuci, primenio u praksi“, kad ono – jadac!

Shvatili smo da godišnji plan treba da sadrži teme, vreme realizacije, broj časova po temi, međupredmetne kompetencije i standarde. Prve tri rubrike smo i do sada imali, četvrtu smo nekako savladali jer, srećom, ima samo 11 međupredmetnih kompetencija, a onda stigosmo do standarda. Kažu da se ishodi ostvaruju, kompetencije razvijaju, a standardi postižu. Za moj predmet (strani jezik) standardi su sasvim logično razvrstani po jezičkim kompetencijama. Od mene se očekuje da ih onda u tabeli opredelim po temama. Kome i kako da objasnim da meni SVAKA tema pokriva SVE jezičke kompetencije, i da na bar 90% časova imam sve jezičke kompetencije? Ponegde je neka izraženija (nekada čitanje, nekada pisanje, govor, znanje o jeziku…), ali nikada sama. Hoće Ministarstvo da idem na copy-paste, i prebacim sve standarde u godišnji plan? Nikakav problem! Osim što je neinteligentno i što mi bezveze trošite vreme!

Pređoh na operativne, ove nove moderne. Osim rednog broja i naziva nastavne jedinice, sad imamo i operacionalizovane ishode (i dalje smisleni deo posla) i kolonu koja se zove Međupredmetno povezivanje. To je ono gde smo, dok smo bili prosti i neobučeni, pisali korelaciju, odnosno navodili predmete koje možemo povezati sa određenom nastavnom temom. Za moj predmet je tu bilo baš poprilično mogućnosti, jer su nastavne teme široko povezane i pokrivaju mnoge aspekte života.

Međutim, u primeru obrasca koji stoji u materijalu sa Obuke za realizaciju nastave orjentisane ka ishodima, za ovu kolonu stoji sledeće objašnjenje:

Међупредметну повезаност могу да предвиђају преко исхода и садржаја који су заједнички за два и више предмета, као и преко међупредметних компетеција. Наставник издваја исходе које препознаје као заједничке за два или више предмета и међупредметне компетенције које се посебно развијају у оквиру тог месеца или теме и за то планира одређене садржаје.

 

I tu se javi moja priroda da razumem ono što treba da radim, i upropasti mi dan!
Šta da radim?
Da zamolim sve kolege koje predaju istom odeljenju kao i ja da mi proslede svoje godišnje planove i operativne za septembar? Svi od reda! Pa da ne spavam dva dana i iščitam nastavne jedinice i sve ishode, kao i međupredmetne kompetencije. Pa pošto ništa neću da zapamtim, da ih pročitam još jednom, ali da sada zanimljive ishode, potencijalno zajedničke, prevučem nekom bojom, da upadljivo štrče. Da onda opet pogledam svoje operacionalizovane ishode, pa da ih eventualno malo korigujem da bi korelacija bila očiglednija. Pa da još jednom sve revidiram, jer mi se čini da nije baš dobro. Važi. Onda treba da ih ubacim u kolonu. Kako? Da stavim predmet kao mali podnaslov, pa pod a) zajedničke ishode, a pod b) uočene međupredmetne kompetencije? I tako za, recimo, još dva predmeta? I tako u svakom operativnom planu, za svaki mesec i svako odeljenje, odavde do kraja vremena (pre će ono da dođe nego penzija)?

 

Da, postoji mogućnost i da to radimo zajedno u školi. Neki predlažu na nivou predstavnika stručnih veća. Možda negde i može. Kod mene ne može. Stručna srednja škola je u pitanju, i od svakog profila imamo po jedno odeljenje, a programi nastave i učenja im se razlikuju, logično.

Možda da zakažemo koliko odeljenja (u svim razredima), toliko odeljenjskih veća, pa da onda većamo? Svako iščita naglas, izražajno, svoje ishode, što je brat bratu oko 15 predmeta po desetak ishoda, pa ih pojasnimo, jer ja stvarno ne razumem gradivo iz svih predmeta i nauka. I tako pred kraj svakog meseca, za potrebe izrade sledećeg operativnog plana.

Ne kažem da je neizvodljivo, samo je sumanuto.

I to sve pod uslovom da sam ja citirano pojašnjenje za tu kolonu dobro razumela.
Pošla sam od pretpostavke da nisam.
Onda sam se obratila nekolicini kolega za koje znam da su veoma upućeni, neki čak i realizatori obuka, saradnici Ministarstva i ZUOV-a. Pomislih, oni ovo sigurno znaju! Al’ ne lezi vraže, svi iz različitih delova Srbije, što u našem slučaju znači – različitih školskih uprava. Svi do jednog su mi odgovorili različito. Odgovori su bili od najjednostavnijih rešenja, tipa da samo nabrojim predmete, pa do najkomplikovanijih, koji su potvrdili moje crne slutnje, a koje sam opisala u prethodnim pasusima.

I sad razmišljam, da li je bilo toliko teško da se sastavi jedno jednostavno uputstvo, koje bi važilo za celu Srbiju, sa nekoliko urađenih primera iz različitih grupa predmeta, i prosledi svim školama u elektronskom obliku, da ga škole dalje proslede imejlom svim nastavnicima. To su tri dana posla. Sve sa pauzama za kafu. I da se uputstvo obavezno dostavi svim eksternim evaluatorima, jer je ogromna bruka to što vam se normalni zahtevi i razmaženi prohtevi savetnika iz različitih školskih uprava toliko razlikuju, kao da međusobno ne govore. Mislim, briga mene za to, nego može da se desi da se iznerviram tokom najavljene eksterne evaluacije.

Zašto da ocenjivanje mog rada, ili rada škole u kojoj sam zaposlena, zavisi od neusaglašenih zahteva, a često i hirova onih koji odavno nisu održali čas? Jesu li bar u trenutku zapošljavanja u ŠU bili najbolji od najboljih?

EPILOG mog celodnevnog nerviranja je sledeći:

  1. Standarde u godišnjem planu pišem bez poslednje cifre, koja označava redni broj izlistanih standarda. Znači, pišem prvu cifru koja je ciljani nivo, i drugu koja označava jezičku kompetenciju. Pišem ih u skladu sa mojim đacima, a ne vašim zamišljenim idealnim učenicima. Poslednja cifra je isuviše usitnjen standard za godišnji plan, i zato neću da je pišem.
  2. U operativnim planovima ću u koloni Međupredmetno povezivanje napraviti “educated guess”, odnosno akademsku pretpostavku, i na osnovu zdravog razuma i delimičnog poznavanja drugih predmeta, upisati nazive predmeta sa kojima određena nastavna tema korelira. Negde će korelacija biti jasna ko dan, a negde kao pomrčina. I onako na početku svake nastavne teme imam uvid tipa – da vidimo šta sve već znamo o ovome. To što znaju, znaju zbog drugih predmeta.
  3. Pretpostavljam da je očigledno da prilično znam svoj posao, da nisam nezainteresovana, da se ne bavim copy-paste aktivnostima, da nisam prepisivač, da razmišljam, preispitujem se, pitam šta mi nije jasno, konsultujem se sa kolegama, nisam lenja, trudim se. E, i pored svega toga, ili baš zbog svega toga, više od navedenog NEĆU da uradim. Neću, jer mi vređate zdrav mozak svojim ofrlje reformama, lošim obukama, nejasnim uputstvima, pismenim i usmenim(!) preporukama, nikada ponuđenim dodatnim tumačenjima, osim onog jednog Stručnog uputstva o vođenju pedagoške dokumentacije (2014), koje očigledno više ne važi. Jedino oko čega ću se i dalje ozbiljno truditi biće svaki put po 45 minuta sa đacima. 

 

To što ste vi dokoni, ne znači da sam i ja.
Moj posao je ozbiljan.
Uozbiljite se i vi, pa da razgovaramo.

 

11 komentara

  1. Biljana says:

    Bravo! Rekli ste sve što mislim i ja, ali kao neelokventni matematičar ne umem da sročim 😁

    • klotfrket says:

      Похвале математичара дупло ценим.
      Код вас је све увек јасно, и у две речи. 😉

  2. Svetlana says:

    Draga koleginice,nema kod nas ko da napise uputstvo,primer,objasnjenje, jer ni oni ne znaju!Dobili su instrukcije da primene nesto,dobili novac i samo nam proslede da se mi bavimo time.Sigurna sam da vi znate i razumete sve to mnogo bolje od svih onih od kojih ocekujete pomoc.Opustite se,ne vredi na to trositi energiju,zamajavaju nas svake godine novim obrascima da ne bi razmisljali o necemu vaznijem!

  3. Zorica says:

    Pored glomaznih zahteva, dali ste još glomaznije promišljanje o istim. Da li nam sve to treba? Vi ste izveli generacije koje znaju “o čemu se radi” i deo tih generacija koje se vrlo dobro time služe. Vi ste sigurno imali učenike na takmičenjima,i nešto verujem da su postigli uspehe. To ste uradili Vi , a ne pripreme, udžbenici, standardi, ishodi i ostale bolesti.Priznajte to sebi i cenjenom Ministarstvu. 🙂

    • klotfrket says:

      Углавном сте у праву. 😉
      За такмичења нисте. Велики сам противник школских такмичења.

  4. Aleksandra says:

    Hvala što ste mi sredili misli. Moram da priznsm da nije prvi put.

  5. Гордана says:

    Као неко ко се на посао враћа после три године трудничког и породиљског одсуства, само делимично разумем о чему причате. Као да нисам радила десет година, што се папирологије тиче. Пропустила све “важне” обуке…Иначе у просвети 18 година…Мени су, у свему томе, једино смислена та деца…Страшно мрзим када те после толико година рада и труда бесмислицама чине несигурним. И колико се радујем сусрету са децом, толико ми се стомак грчи од помисли на пропратне садржаје…поз

  6. Anica says:

    Odavno se u ministarstvu i raznim zavodima ne bave suštinom već samo formom,gde je među svim silnim papirima kvalitet nastave,polako školu pretvaraju u cirkus i besmisao.A,mnogima koji vode obuke jedini motiv za taj rad je novac a ne sama obuka,poznajem ih nekoliko.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.