Fušer republika

 

Deca i mladi čine jednu od najosetljivijih grupa u svakom društvu, jer su oni, po prirodi svojih godina, ljudi u nastajanju.

Što im se više pažnje posveti, što se njihovo odrastanje ozbiljnije shvati, to je izvesnija budućnost države i društva. Deca i mladi ne odrastaju nezavisno od ambijenta u kome žive, već u skladu sa njim, pod njegovim velikim uticajem, a ponekad i uprkos njemu. U godinama su kada su ogledalo svoje porodice, svojih škola, novinskih naslova, televizijskog programa, mejnstrim muzike u datom trenutku, dostupnih internet sadržaja.

Zbog svega navedenog, trenutni trend šikaniranja vršnjaka koji ne nose firmiranu garderobu i obuću, predstavlja poraz svih nas, a ponajviše onih u čijim su rukama SVE poluge definisanja uslova u kojima ta deca odrastaju.

Kakvi su ti uslovi na današnji dan?

Takvi su da se porodice sa malim mesečnim primanjima zadužuju da bi napravili bogatu slavu za pedesetak gostiju. Zašto?

Takvi su da porodice sa malim primanjima podižu kredite da bi osamnaesti rođendan njihove dece ličio na svadbu sa tri stotine zvanica, nekoliko toaleta, profesionalnim šminkerima i probnim fotografisanjem. Zašto?

Takvi su da u školi i dalje ima vaspitača, učitelja, odeljenjskih starešina i nastavnika koji i te kako prave razliku između dece bogatijih i siromašnijih roditelja. Neki diskretno, neki sasvim otvoreno. Zašto?

Takvi su da su đacima idoli polupismene i poluobučene pevaljke, od kojih skoro svaka ima dobrostojećeg “dobrotvora” iz kriminalnog miljea. Idoli su im klaberke, starlete i slične osobe bez zanimanja i obrazovanja.

Instagram je postao arena u kojoj se vode gladijatorske bitke fotografijama novih patika, torbi, garderobe, Pandorinih narukvica, svarovski staklića, sveže kupljene nadogradnje mlečnih žlezdi. Sa fotografija nam se smeše bukvalno devojčice sa nadograđenim kosama, noktima, trepavicama. Da ih rođena majka ne prepozna, osim ukoliko nije baš ona pravila društvo ćerki u svim tim salonima. Ko nije iz materijalno bogate porodice, traži “dobrotvora”, ili štedi na sve moguće i nemoguće načine da bi mogao da isprati trend. Ko je iz ozbiljno bogate porodice, u današnje vreme obično ima đakuzi u svakom od pet kupatila, ali nijednu knjigu u kući.

 

 

Nekada je buka bila u modi, sada je bahatost.
U udarnim terminima sa najgledanijih televizija predsednik države se rektorki Beogradskog univerziteta obraća na “ti”, podsmeva joj se i deli doskočice iz trećeg osnovne. Politički vrh političke neistomišljenike čašćava primitivizmom, prostaklukom, rečnikom koji se prelio iz rijalitija i metastazirao na konferencijama za novinare, u otvorenim pismima, u Narodnoj skupštini. Ministar obrazovanja izjavi da ima dece kojoj na čelu piše “udari me”, i ostane ministar!

Postalo je moderno biti dripac.
Demode je biti pristojan, vaspitan, odmeren, pametan, načitan.

I čemu se onda nadamo?

Nadamo se da nam deca budu bolja od toga? Da cene obrazovanje, pristojnost, plemenitost?
Da cene ono što u ovom društvu već neko vreme nije na ceni? Da ne budu bahati, agresivni, da ne maltretiraju one koji su od njih drugačiji? Da u društvu u kome samo bitange prosperiraju, baš oni budu ti koji će, onako sami od sebe reći  – dosta više ove sramote, kaljuge i blata?!

Teško da će to tako ići.
Teško, dok original patike svojoj deci mogu bez po muke da kupe samo oni koji su jednom nogom u kriminalu plaćenom reketom znate-već-kome, oni u čijoj se kući nikada nije čitalo, nikada na predstavu nije otišlo, nikada siromašnijem pomoglo. Oni drugi, za patike deci prave finansijske planove i strategije, vagaju koju rupu u kućnom budžetu da otvore, da bi ovu zatvorili. Ili im jednostavno kupe jeftine patike. A onda pojma nemaju da su bitange u nastajanju njihovu decu u školi maltretirale zbog tih jeftinih patika. Ili mobilnog telefona. Ili original dukserice, farmerica, čega god.

I još nešto – sve dok u kući sluša “ćuti, može i gore”, “ćuti, nemoj da se zameraš”, ćutaće i dete kad mu bahati vršnjaci u školi ili na ulici maltretiraju druga. Ali, ćutaće i ostali kada on bude maltretiran.

Moramo da se osvestimo svi!
Moramo da uvidimo uzroke sve agresivnijeg ponašanja dece i mladih.
Moramo složno da se borimo protiv tih uzroka.
Ovako kako je, ne valja ni za žrtve, ali ni za nasilnike. I njih gubimo. I oni su gubitnici.

Svi smo kolektivno žrtve ludila u kojem živimo, a ovo je društvo žrtva svih nas, beskičmenih, nemih, kukavica nezainteresovanih za metar ispred kućnog praga, ubeđenih da ovo zlo ne može baš u našu kuću da uđe.

A može.

 

 

8 komentara

  1. Milica says:

    Slazem se sa Vama zamalo pa u potpunosti. Naime, zahvaljujuci suprugu (njegovom obrazovanju, znanju, posvecenosti, predasnosti poslu koji vrlo posteno obavlja) moja deca imaju i dobre patike i garderobu itd. Ali su i pored toga vrlo kulturne i vaspitane, jedna je gimnazijalac sa odlicnim uspehom, jedna na fakultetu, nikada nisu vredjale slabije i siromasnije, vec suprotno-pomagale i danas pomazu. Kuca nam je puna knjiga i skoro sve su procitane, ne sluze za ukras. E sad sledi ono bolno za nasu drzavu-suprug radi van nase drage i lepe Srbije, jer se izgleda samo tamo negde ceni i placa znanje. Ja sam prosvetni radnik, kao i Vi. Napominjem ponovo, slazem se sa Vama skoro do reci, ali ne volim generalizaciju, to je sve. Ne mora da znaci da ako nema ima lepu kucu, kola, moze da putuje….da je to stekao u kriminalu. Isto kao sto ne mora da znaci da su sva lepo (i “original”) deca nevaspitana. Vama svaka cast na tekstu, birate prave teme, kao i uvek. Pozdrav!

    • klotfrket says:

      Хвала.
      Колико код нас има породица које су добро ситуиране, да нико не ради у иностранству, а да је све поштеним радом стечено?
      Нажалост, не много, ако их уопште има.

  2. Tristan says:

    Da, djeca uce prevashodno od odraslih. Od odraslih su i se i naucili sociopatskom te narcisoidnom ponasanju. Medjutim, ne zaboravite da nije danas bas sve gore nego prije. Prvo, u vrijeme moga oca ulicne tuce su bile znatno cesce. Siguran sam da je bilo i siledzija po skolama. Drugo, u vrijeme moga oca nije bilo mobilnih telefona niti perverznih novinara senzacionalista da sve to zabiljeze. Trece, svi dostupni podaci iz svih drzava ukazuju da su djeca iz siromasnih porodica u prosjeku nasilnija od djece iz bogatih porodica, bas kao i njihovi roditelji (stoga molim vas, nemojte idealizovati i fetisizovati materijalno siromastvo, kao sto su bogati idealizovali i fetisizovali duhovno).

    • Tanja says:

      Moje iskustvo kaze bas suprotno.Zivim nazalost u elitnom kraju,i deca su takodje u skoli koja pripada toj eliti.Deca od 8,9 god nose skupe telefone.Ti isti roditelji koji kupuju te telefone upadaju nastavnicima na cas,prete i izivljavaju se.To je nasa danasnja elita……..

      • Milica says:

        To je elita ako je Vi nazovete tako. Na zalost, elitom se vise ne smatraju profesori, lekari, inzenjeri, ali ne zato sto to vise nisu vec zato sto ih npr. Vi tako zovete. Siledzije bilo koje vrste, pa tako i ovi koju upadaju na cas, vicu itd., nisu elita samo zato sto imaju…sta god da imaju. Mi sami menjamo sistem vrednosti jer ne nazivamo stvari pravim imenom.

        • Tanja says:

          Najmanje je bitno kako ih nazivamo.Ja ih se npr.gnusam.A znate sta rade nastavnici kada im jedan takav tata upadne na sred casa?Cute,saginju glavu.Jos uvek je na znazi zakon o zabrani zaposljavanja.Ne pristajem na takvu elitu…..

  3. peomer@gmail.com says:

    Ode u jutarnji!!! Hvala!

  4. Ljubica says:

    Respekt!

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.