Čija je odgovornost početak školske godine?

Za razliku od prethodnih godina, kada su i roditelji i prosvetni radnici u avgustu imali svoje tradicionalne teme za raspravu, sada je najaktuelnija jedna – kako će izgledati početak školske godine.

U prvoj nedelji avgusta još uvek je na stotine novozaraženih dnevno, još uvek oboleli od korone umiru, još uvek je mnogo ljudi na respiratorima. Ima i obolele dece, ima dece na bolničkom lečenju, ima i sa tako teškom slikom da su na respiratoru. Do početka septembra se sve to može promeniti, ovako ili onako. U tom smislu je razumljivo da 6. avgusta još uvek nismo potpuno sigurni kako će izgledati 1. septembar. Ono što znamo jeste da postoje različiti modeli, da smo za sada najbliže tome da mlađi razredi osnovne škole pretežno idu u školu, da se srednje škole mogu pretežno orjentisati na onlajn nastavu, dok planovi za starije razrede osnovne škole nisu baš najjasniji. Obično je teško pronaći opravdanje za odluke i planove Ministarstva prosvete, ali evo, ovde ih donekle razumem.

Međutim, postoji jedno izuzetno sporno pitanje.
Za početak, škole nisu dobile nikakva zvanična uputstva. Ono što znamo, znamo preko medija. A u medijima se pojavila informacija da će školama biti prepušteno da se sa roditeljima dogovore oko toga kako će nastava izgledati, odnosno, da li će se odvijati onlajn ili u pravoj učionici. Na prvi pogled, lepa ideja. Škole napokon dobijaju malo autonomije, osnažuje se saradnja sa roditeljima, svi se uključuju u odlučivanje.

A da li je baš tako?

Ja sam, recimo, profesor engleskog. Koliko sam ja odgovarajuća osoba za donošenje odluke o tome da li je bolje da od septembra držim časove onlajn ili u učionici? Realno, nimalo. Imam neko svoje mišljenje, ali s obzirom na to da je nestručno, ne želim da ono bude osnov za donošenje odluke o nastavi. Moja direktorka je profesor srpskog jezika. Da li je ona stručna za procenu rizika u vreme pandemije? Naravno da nije. Moje kolege su matematičari, geografi, istoričari, ekonomisti… Da li su oni kompetentni za odlučivanje po ovom pitanju? Ne, nisu. Roditelji naših đaka su najrazličitijih zanimanja i stepena obrazovanja – od poljoprivrednika, do diplomiranih ekonomista. Nisam sigurna koliko imamo zdravstvenih radnika među njima, ali i ako ih ima, u debeloj su manjini. Da li su svi ti roditelji stručni za procenu epidemiološke situacije i donošenje odluke o vrsti nastave od septembra? Ne, nisu. Ponavljam, NISU, ni oni, ni mi.

Trenutno, praksa pokazuje jednu veoma opasnu pojavu, a to je da se mešaju pojmovi i zamenjuju teze po ovom pitanju. Roditelj smatra da, ako je njegovo dete u pitanju, on ima pravo da odlučuje. Samo roditeljstvo ga čini stručnim, kompetentnim, adekvatnim. Misli da on zna najbolje šta je dobro za njegovo dete. Često zna, ali ne uvek. Kada bi roditelj uvek najbolje znao šta je dobro za njegovo dete, nikada ga ne bi odveo kod pedijatra, na primer. Sam bi znao šta treba da radi kada mu je dete bolesno. Pa, ipak, tada ga vodi kod lekara, a sada ne bi da posluša lekare. Sada mame pišu peticiju. Sada mame znaju da nije opasno da im deca idu u školu. Sada mame znaju da je višečasovno sedenje u učionici, sa epidemiološke strane isto što i igra sa nekoliko vršnjaka na ulici. Sada mame znaju da je sve ovo jedna velika prevara, da korona nije ništa naročito, da je sve to jedan veliki marketing, da se umiralo i ranije, da je korona opasna koliko i grip, da zle sile u stvari samo žele da vakcinišu svu našu decu.

Istina, bude tu i razumnih argumenata, poput potrebe dece za socijalizacijom, poput velikog problema sa ostavljanjem dece same kod kuće dok su roditelji na poslu, poput ukazivanja na sramne primere prosvetnih radnika koji su onlajn nastavu držali po principu “pročitajte lekciju na toj i toj strani, i uradite prvih šest zadataka”. Ovo jesu realni problemi, i na njih bi trebalo usmeriti pažnju.

Naravno, ima i roditelja koji su izričito protiv polaska u školu dok se situacija sasvim ne smiri. Zabrinuti su zbog rizika po decu, ali i ostale ukućane, naročito ukoliko su u nekoj od rizičnih grupa.

Ni kod prosvetnih radnika nije drugačije.
Neki se nimalo nisu snašli u onlajn nastavi. Neki su bili i ostali beskrajno lenji i nezainteresovani za posao, pa im je problem što se sa onlajn nastavom to vidi mnogo jasnije, nego u četiri zida učionice. Drugi su opravdano uplašeni jer su hronični bolesnici, ili žive u kući sa teškim hroničnim bolesnicima. Trećima se onlajn nastava izuzetno dopala, nisu nimalo zabušavali, iskoristili su je da sa đacima rade na način koji im je u običnoj učionici nemoguć, koristili su sve blagodeti savremenih tehnologija.

Znači, opšte šarenilo mišljenja, stavova, pogleda, opredeljenja, a ni jedan jedini stručnjak za oblast o kojoj je reč – PANDEMIJA.

LAKONSKO REŠENJE MINISTARSTVA

U takvoj situaciji Ministarstvo odlučuje da prepusti dogovor školama i roditeljima. Unapred pere ruke od svake odgovornosti.

I sada ja vas pitam – šta će biti kada korona (ne ako, već kada) uđe u škole?
Šta će biti kada se pojave zaraženi učenici, sa simptomima ili bez, zaraze nastavnike, zaraze svoje ukućane, a nastavnici svoje?
Normalno, škole će se zatvoriti, a pitanje je da li će biti i onlajn nastave, ukoliko među nastavnicima bude mnogo obolelih.

Dalje, šta će biti ako se neki učenik ozbiljno razboli?
Šta će biti ako učenici imaju takvu kliničku sliku da moraju da se leče u kovid bolnicama, ako neki stignu do respiratora, ako nekima ni respirator ne pomogne?

Ko će biti odgovoran u tom slučaju?
Direktori škola i Savet roditelja?
Ljudi koji, za početak, nemaju kvalifikacije za donošenje ovih odluka?

Ministar će biti aboliran? Reći će – pa mogli su i drugačije da se dogovore, sami su hteli ovako?
Krizni štab će reći – pa morao je život da se nastavi, a Ministarstvo prosvete je procenilo da ima uslova za bezbedan povratak u učionice?

Roditelji će reći – škola je kriva, nije dovoljno ispoštovala mere?

I da li je uopšte bitno ko će šta reći kada do svega ovoga dođe?!
Šteta će biti načinjena, vreme nećemo moći da vratimo unazad, i svi ćemo zajedno biti žrtve populizma, dodvoravanja određenim grupacijama, kukavičluka da se preuzme odgovornost, nesposobnosti da se donesu ispravne, na struci zasnovane odluke.

APEL

Zbog svega navedenog, apelujem na sve nadležne, i onog univerzalno najstručnijeg, da se uozbilje.

Odluku o načinu na koji će se nastava organizovati od septembra, mogu, smeju i moraju da donesu samo i isključivo zdravstveni radnici! Manite se peticija mama, manite se želja prosvetnih radnika, ignorišite hroničnu nesnađenost aktuelnog ministra. Ne ispunjavajte ničije želje, nego donesite odluku kojom će se očuvati zdravlje učenika, ali i njihovih porodica, nastavnika i njihovih porodica. I stanite iza te odluke! Stanite svojim znanjem, iskustvom, diplomama, stručnošću. Proširite, ako treba, stručni krizni štab. Uključite još epidemiologa, pedijatara, dečijih psihologa. Izvagajte dobre i loše strane svih opcija, procenite rizik, i jasno i glasno kažite MOŽE ili NE MOŽE! Ne bežite od odgovornosti, i ne uvaljujte vruć krompir nama, roditeljima i prosvetnim radnicima, koji se u epidemiološki rizik razumemo koliko u svilene bube!

Ja ne želim da budem odgovorna za to što su mi se đaci zarazili, što su se kolege zarazile, što sam zarazila nepokretnu majku! To ne spada u domen mojih stručnih kompetencija.
Ne želim ni da budem odgovorna za pad kvaliteta obrazovanja, anksioznost kod dece i omladine jer im je uskraćeno normalno školovanje.
Ništa od ovoga nije moja odgovornost.
Moje je da nastavu držim najbolje što mogu, u učionici ili na onlajn platformi, da naučim ono što ne znam, da bih mogla da naučim svoje đake. Moje je da ne zabušavam, da omogućim učenje učenicima koji žele da nauče (a ni u učionici ne žele svi), da vodim računa o težini, vrsti i obimu zadataka, da razumem svoje đake i pomažem im kada treba. Ni manje, ali ni više!

Ako ste iz bilo kog razloga nesposobni da donesete jasnu i nedvosmislenu odluku, povucite se i ustupite mesto svojim kolegama koje jesu. Posledice odluke, kakva god ona bila, moraju da budu nečija odgovornost.

Moja odgovornost su moji časovi, gde god ih držala.
Samo časovi.

U međuvremenu, svi ćemo imati istu želju – da sve ovo što pre prođe, da se rizik svede na statističku grešku, da nam škole opet budu pune đaka, a da virtuelne učionice ostanu samo divna mogućnost da učenicima ponudimo neki nastavni sadržaj za koji nam klasična učionica ne nudi mogućnost.
Svi se radujemo ponovnom susretu sa učenicima.
Normalni pre toga imaju želju da nam svi učenici budu živi i zdravi.

71 komentara

  1. Nataša says:

    Bravooooooo!

    • Zorica says:

      Veliko BRAVO!

    • Persa says:

      Bravo.

      • Mama says:

        Nisam prosvetni radnik već roditelj i u potpunosti sam na vašoj strani. Neodgovorno je i najblaže rečeno nefer da se ovakva vrsta odgovornosti prevaljuje na vas i na nas sa državnih organa i drugih stručnih tela. Nije ni njima nimalo lako, užasna situacija, ali birali su taj poziv ne samo da bi imali priviligeje već i da bi upravo preuzimali na sebe svu težinu odluka koje donose. Možda sam nepopravljiji optimista, ali uzdam se u razum. Ako ne bude razuma, moramo i mi, roditelji i vi, prosvetni radnici stati na jednu stranu i boriti se za svu našu decu, kako rođenu, tako i onu koja tek treba da dođu na ovaj svet. Veliki pozdrav i podrška.

    • Olja says:

      Svaka Vam je na mestu. Bravo!

    • Ivana says:

      Svaka čast na tekstu👏👏👏. Slažem se u potpunosti.

    • klotfrket says:

      Хвала.

      • Branka says:

        Virus neće nestati iako se pronađe lek, vakcina ili nešto treće, što ne garantuje dejstvo ili
        zaštitu od virusa,a dugoročno gledano da se mora raditi na tome da se obezbede uslovi rada i zaštite u školama i drugim ustanovama.

        • klotfrket says:

          Немогуће је да не знате разлику између живота са болешћу за коју постоје вакцина или лек, и оном за коју не постоје.

    • Milena says:

      Svaka čast! Svaka Vam je na mestu!

  2. Milica says:

    Još jedno bravo!

  3. Slađana Stojkovski says:

    Tako je!Valja se svi dozovemo pameti!

  4. Milena says:

    Da li ste dobili poziv od neke medijske kuce? Bilo bi odlicno da se sire cuje Vas glas. Argumentovano, nepristrasno, analiticno vidjenje situacije. Zapravo bi bilo dobro kada bi se redovi zbili i kada bismo stali u odbranu svi. Ovako, borba je jalova, sto nikako ne znaci i da je nepotrebna, naprotiv. Duznost je svakog intelektualca da nastupi kao slobodan covek, istupi i odlucno iskaze svoje nepristajanje. I samo to dovoljno je da shvatimo da nismo sami u svojim borbama. Srdacan pozdrav!

    • klotfrket says:

      Моји се текстови често објављују по разним порталима. Буде и позива за телевизијско гостовање, али сам од свих само једно прихватила, својевремено. Рачунам, не треба и просвети Нада Мацура 😉

      • Milena says:

        Upoznata sam😊Pratim i citam redovno na svim portalima. Ako se ne varam, bilo je to gostovanje na b92. Dobro, ne mislim da nam treba Nada Macura😀 Ali ne bi skodilo iznosenje ostrog a argumentovanog stava na TV-u onoga ko za to ima kapacitet 😀U svakom slucaju, Vas doprinos je vec veliki. Razmisljam i o nedavnoj izjavi Kona po kojoj nosenje maski ima efekta jedino u slucaju ako ih svi u datoj prostoriji nose. Namece se, pored svih ostalih, pitanje – sta znaci obavezno nosenje maske nastavnika na casu ako ih ne nose deca (naravno, u slucaju onog scenarija po kom bismo nastavu drzali u skoli).

        • klotfrket says:

          То нико не зна, и у томе је проблем. Поруке су нејасне. Намерно нејасне. Као да постоји жеља да их не разумемо.

      • Tanja says:

        Mislim da prosveta vapi za ovakvim strucnim kadrom.Sramota me je,sto svi cutimo,osim na portalima.Opet manjina nad vecinom.Isto kao i u vecini ucionica.Dvojca zavode red,a ostali u strahu.Ne znam sta se sa svima nama desilo.Odkud toliki strah i cutnja?I dokle?

      • Žana Pušić says:

        Kao i obično BRAVO!!! Moje poštovanje. Pozdrav!!!

      • Ksenija says:

        Nemojte tako da razmišljate. Kakva Nada Macura, daleko bilo! 😂
        Ako iko treba da se pojavi iz naših redova, onda ste tao Vi!

    • Jelena says:

      Odličan tekst! Svaka čast koleginice!

  5. Anonymous says:

    Сјајан текст!

  6. Svetlana says:

    Svaka čast!

  7. Dragana says:

    Koleginice, hvala što ste pretočili u reči ono što mi leži na duši. Sve što ste napisali – ja osećam, i verujem da nisam jedina.

  8. Anonymous says:

    Sve obuhvaćeno, za razliku od STRUKE!!!
    Svaka čast, koleginice. Sve čime lupam glavu ovih dana, Vi ste lepo rekli, pa mi malo lakše! Hvala!

  9. Sloba says:

    Ovako govori STRUKA!!!
    SVAKA ČAST! Sad mi je lakše, shvatam da moje mišljenje nije usamljeno!

  10. Anonymous says:

    Trece bravoooooo!!!

  11. Jasmina says:

    Odličan tekst!

  12. Anonymous says:

    Bravo!!!!!

  13. Ljiljana says:

    Hvala koleginice za ovaj “pravo u metu” tekst. Isto tako se osećam i razmišljam.

  14. Jelena says:

    Lepo rečeno, svaka čast

  15. Ивана says:

    Заборавих шта сам хтела да напишем кад видех ово за Наду Мацуру. 🙂 🙂 🙂

  16. Anonymous says:

    Lepo receno svaka cast

  17. Natasa says:

    Kao da sam ja pisala. Racionalno i objektivno. Hvala

  18. Marija Jakšić says:

    Svaka Vam čast! Divno rečeno!

  19. Снежана Обрадовић says:

    Опет “у сриду”. Свака Вам част, Бобо!

    • DB says:

      Hvala vam što ste artikulisali moje misli.
      Pročitala sam tekst u dahu.
      Pored jednog djaka prvaka i supruga profesora, ne shvatam kako većina ne vidi da smo u epidemiji i da su sve bolnice pune u Beogradu i dalje.
      Mnogi ne vide da je problem zajednički i da samo udruženim snagama možemo iz njega da izadjemo.
      Molim se da se ljudi osveste i solidarišu.

    • Lena says:

      Draga koleginice, hvala na svemu recenom! U potpunosti se slazem sa svim sto ste napisali i verujem da mnogi i roditelji i kolege i strucnjaci ovo napisano zaista vide kao istinu. Kada bi Bog dao da neko poput vas i slicni vama sede u Ministrastvu prosvete, srpska prosveta bi bila dostojanstvena kao u vreme Dositeja Obradovica. Hvala jos jednom!

  20. Anonymous says:

    Ti ćeš da nam kažeš 😂😂😂

  21. Anica says:

    Nema ovde ko da donese pametnu odluku,oni ne znaju,a stručne neće da pitaju.Sve je u službi politike,a ne realnog života.

  22. vesna says:

    Ključna stvar je što niko ne može da garantuje da neće doći do bolesti deteta,eventualno komplikacija.To ne može ni ministar,ni direktor škole,ni bilo koji lekar.

  23. Slavica says:

    Svaka Vam cas kolegenice. Svaka rec na svom mestu. Ovo je realno receno. Zdravlje nase dece, nasih ucenika i nihovih porodica je na prvom mestu.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.