Potemkinove škole

Svakome ko radi u školi, svakom roditelju školskog deteta i svakom učeniku je jasno da su podaci o broju zaraženih učenika i nastavnika netačni. Došli smo do momenta kada je samo u teoriji moguće pronaći stručnu zamenu za odsutne nastavnike. Došli smo do trenutka kada direktori pristaju na “daj šta daš”, samo da se nastavni proces nekako održi, ili tačnije – da se održi privid da se nastava odvija po planu.

U takvom ambijentu, na površinu izlaze neshvatljivi pojavni oblici. Direktorka jedne škole je kaznila nastavnicu tromesečnim smanjenjem plate od 20% zato što je u školskom dvorištu, kao dežurni nastavnik, dozvolila da se učenici rukuju! Da, dobro ste pročitali. U toku je akcija prosvetnih radnika da se kažnjenoj koleginici uplati novac koji bi joj ovu kaznu nadoknadio. Što se direktorke tiče, nije ona sramota za prosvetu. Sramota je za ljudski rod!

U isto vreme, pojedine školske uprave su najavile posetu prosvetnih nadzornika školama. Normalan čovek bi pomislio – divno, žele da pomognu, posavetuju, pohvale. Doći će i reći – ljudi, kako da vam pomognemo, da li ima nešto što mi možemo da uradimo za vas u ovakvom trenutku? Normalan čovek je u ovoj državi naivna budala. Nadzornici su već najavili da im nastavnici pripreme svoje planove, pedagoške sveske, dnevne pripreme. Sram vas bilo!

Treći pojavni oblik je do nas, ni do koga drugog. Pojedini sindikati su tražili da se i prosvetnim radnicima, a ne samo zdravstvenim, uplati jednokratna pomoć od 10000 dinara. Odmah da vam kažem, bazu nisu pitali. To su sami inteligentno smislili. Našli su (uspešno) još jedan način da nas posvađaju sa svima. Umesto da svakodnevno na svim dostupnim medijima šire istinu o stanju u školama danas, ili traže besplatan internet za đake i nastavnike dok ne prođe epidemija, zahtevaju pod pretnjom štrajkom da bar nastavnici iz rizičnih grupa pređu na onlajn rad, oni prose novac. I vas nek je sramota!

Što se mene tiče, prošle nedelje sam držala dva časa sa dva učenika. Iz te grupe na nastavu dolazi samo dvoje, a druga grupa tog odeljenja je u izolaciji zbog zaraženih učenika. I u ostalim odeljenjima je primetno da je sve više đaka prešlo na onlajn nastavu. Logično bi bilo da više vremena treba posvetiti pripremanju i držanju onlajn nastave, jer je tamo više đaka. Međutim, kako svakoga dana nastavnici odlaze na nastavu, drže sve svoje časove u školi, skraćene za trećinu, po uputstvu dobijenom na početku školske godine, za onlajn nastavu sa svakim odeljenjem imamo po 15 minuta. Za 15 minuta mogu da pristupim svojoj virtuelnoj učionici, napišem kratku objavu u kojoj informišem đake koja je nastavna jedinica realizovana tog dana, na kojoj se strani u udžbeniku to nalazi, i eventualno dodam jedan zadatak i rok do koga treba da ga urade. Valjalo bi i da odvojim bar pet minuta da odgovorim na neko pitanje učenika, pa koliko stignem. Da objasnim, napravim prezentaciju, zvučni zapis, video zapis, tekstualno objašnjenje, bilo šta suvislo – nemam vremena. Znači, moji učenici treba SAMI da savladaju gradivo. To je način da obrazovanje ne trpi? Kad bismo se šalili.

Do sada sam radila po svojoj savesti i brinula o obrazovanju svojih đaka, makar onih petoro-šestoro u svakom odeljenju, koji žele da uče, i imaju neke planove za buduće školovanje. Držala sam časove u školi, a kod kuće u virtuelnim učionicama postavljala SVA objašnjenja gradiva, za čiju pripremu u digitalnom obliku mi obično treba oko sat vremena. Po sat za svaku nastavnu jedinicu, za svako odeljenje. Radila sam više nego dvostruko više od propisanog posla za koji primam platu. Ne onako kako je savetnik Šarčević rekao – “ni minut više”. Radila sam mnogo više. I niko mi nije kriv, naravno. To je bio samo moj izbor, i nalog moje savesti.

E, DOSTA JE BILO!
Neka vam sada obrazovanje đaka čuvaju Ružić i Brnabić, kojima su škole najbezbednija mesta, u kojima skoro da i nema transmisije virusa. Što se mene tiče, Vlada i Ministarstvo su mesta u kojima nema transmisije pameti i istine. Ne bi se uhvatili za vas ni da vam istovarimo šleper pameti i istine po glavi. Nastavu ću, po svim pedagoškim kriterijumima, držati za ono dvoje učenika, ili sedmoro, devetoro koliko ih bude u učionici. Onima koji su kod kuće, za 15 minuta ću nešto malo napisati i poželeti im dobro zdravlje. Nakon 15 minuta, izaći ću iz Gugl učionice.

I dalje će me verovatno mučiti savest, ali me više neće maltretirati nesposobno rukovodstvo države i Ministarstva.

Sve vam je normalno?
Sve je u najboljem redu?
Sporadična su zaražavanja?

Važi.
Hteli ste privid, dobićete privid.
Učenici, izvinite. Žao mi je što živite u neozbiljnoj državi koju vode neodgovorni ljudi. Žao mi je što morate da shvatite da su ovoj državi škole mesta za čuvanje dece, a ne za sticanje obrazovanja.

21 komentara

  1. Професорица српског says:

    Пита мене једно дете пре неки дан: “Како може три слободне теме?” Ја лепо кажем “Душо, све може, док брод тоне, нећемо играти валцер.”
    Коначно сам одустала од одржавања привида. Мислила сам да је веома важно одржати ниво и првенствено себи загорчавала живот. Радим петнаест година и први пут сам себи дозволила да се не нервирам.

    • klotfrket says:

      Хвала на коментару.
      Кроз исте недоумице пролазимо.

    • Емилија says:

      Слажем се, тако може да размишља само онај ко схвата реално стање око нас.

  2. Милена Петровић says:

    Не треба да имате дилеме.Отворите колективно боловање кад већ држава не мисли на вас а ви заштите сами себе.Пуно здравља свима!

  3. Vesna says:

    Šta reći A ne zapllakati to nikad nije bilo imam đaka osmi razred oni ništa ne znaju nego što znaju mi im pomažemo imala sam još tri đaka koji su završili šta da oVesVvam kažem ne znam dali će biti bolje neverujem srećno u daljem radu veliki pozdrav za sve vas

  4. Snena says:

    Po prvi put u svom radnom veku imam dilemu? Da li da pustim inspekciju u ucionicu? Da li da lažem ako me nešto pitaju? Nemam više živaca za raspravljanje. Da li da na pitanja odgovaram pitanjima? Ili, da odem na bolovanje, na kome nikad nisam bila osim na porodiljskom?

    • Славица says:

      Размишљам нешто: и кад би се нашла група честитих људи, ентузијаста, који познају проблеме у школству ” у душу”, колико би им храбрости и времена требало да исправе све брљотине и санирају сву штету која је нанета просвети последњих деценија?! А од захтева синдиката (за оних 10000) ми се заиста згадило, (а знам да би ме добар део колега због тога јавно “линчовао”, да се не заваравамо). Ето, овде могу да кажем, јер мислим исто што и ви.

      • klotfrket says:

        Просвета би прво требало озбиљно да се прочисти од оних који нису за тај посао. После би ишло лакше. И мене би због оваквог става многи линчовали, али то није мој проблем.

  5. Podrška says:

    Makedonci od septembra imaju pravu interaktivnu online nastavu, a ne ovu tzv online nastavu kao mi. Kao bivši prosvetni radnik, mislim da treba da se uvede kod nas interaktivna nastava (TV emisije mogu biti samo pomoćno sredstvo, nikako zamena za redovnu nastavu) , dakle uživo putem kamere deca od kuće prate nastavu i postavljaju pitanja. Tako nastavnici ne bi radili uzaludno dupli posao. Onoj deci koja zaista nemaju nijedan računar u kući dati na revers po jedan laptop ili pokloniti tablet (koji košta manje od kompleta knjiga). Trebalo je prepoloviti obim gradiva za ovu i sledeću školsku godinu, da bi se gradivo obradilo kako treba Problem je što se država nije spremila za ovaj scenario iako se očekivao 3. talas na jesen. Nastavnici i roditelji školske dece treba da se pobune jer održavanje privida funcionisanja nastave nije dobro ni za koga. Međusobnim optuživanjem se ništa ne postiže.

    • klotfrket says:

      Потпуно сте у праву.

    • Jelena says:

      Skroz se slažem.
      Mi živimo u Emiriatima. Možemo da izabereno onlajn nastavu ili da šaljemo decu u škole. Većina dece je u školama, podeljena u ‘balončiće’, ako se jedno dete razboli taj balončić prelazi u karantinu na dve nedelje i svi su obavezni da prate onlajn nastavu. Nastava se odvija od 8h-15h, za svu decu podjednako. Ono sto slušaju deca u školi, to gledaju i deca kod kuće. Jezici, muzičko, likovno i slični predmeti se odvijaju onlajn. Ni deca u školi nemaju fizički nastavu tih predmeta, da bi se smanjile šanse širenja virusa. Npr. Nastavnica muzičkog može da dođje u kontak sa detetom iz drugog razreda koje je bolesno i raznese virus kroz školu. Deca od 3godine do 5og razreda idu u škole/vrtiće, deca od 6-8og razreda rade samo onlajn, srednjoškolci imaju mix nastavu ( jedne nedelje onlajn, druge u školu). Roditelji ni pod razno ne ulaze u škole. Deca ulaze na različiti ulaze/izlaze u zavisnosti od uzrasta. Temperatura se meri svima, i svi nose maske ceo dan sem na fizičkom. Na fizičkom, nema igara sa loptom i drugim rekvizitima, da ne bi došlo do prenošenja virusa. Deca i nastavnici u toku celog dana moraju da odrzavaju distancu od 2 metra, dok hodaju kroz školu, dok sede na času i dok izlaze/ulaze u školu i to u različito vreme. Isto se dešava u supermarketima, javnom saobraćaju, restoranima… odete u restoran, sednete za sto skinete masku, jedete, pijete, družite se sa najviše 5 osoba za stolom. Za barom nema sedenja, ni stajanja, jer je nemoguće održavati distancu. Konobari, kuvari, čistači, radnici u uspermarketima, u svakom trenutku nose maske (preko nosa) i rukavice. Kad udjete po kafu za poneti, oni mali šećeri, poklopci za čaše… nisu više na dohvat tuke da svako može da to pipne i ostavi svoj trag za sledeću musteriju da pokupi, nego to sad dodaju zaposleni. Ovde se život odvija normalno. Ekonomija je u porastu posle 3 meseca karantina proletos. Granice su otvorili u junu, i postepeno menjali uslove putovanja. Ovde se ocekuje nadoknada zarade izgubljene proletos do kraja godine. Zamislite ! U sred korone, kad je cela Evropa u karantinu, a severna Amerika u rasulu. Ovde je postalo nekulturno ne nositi masku (nošenje maske je obavezno od momenta kad izadjete iz kuće, na svim javnim mestima) i ne držati distancu. Da nervira maska-nervira. Ali ako mogu deca u školama da nose maske i da se ne žale, onda mogu i odrasle jedinke, zar ne?
      Održavanje proslava u kućama i žurke su zabranjene – 10.000€ kazna, pa vi izvolte. Ne nosite masku: 700€ kazna. Mislite da je nošenje maske ugrožavanje slobode ? Koje slobode ? Ja nosim masku, moja deca isto tako… Idemo u škole, na posao, u kafanu, u bioskop, teretanu… plata stiže i planiramo šta ćemo za raspust i NG. A vi braćo i sestre, treba da napadnete vlast zbog niskih kazni za nepoštovanje odredbi o širenju virusa, a ne zbog nošenja maski. Kolege prosvetni radnici, kad već država ne zna da vas organizuje, organizujte se vi na nivou škole, razreda ili čak odeljenja. Dići ruke u vazduh je najlakše. Ne treba vama ničije ‘hvala’ , vi znate zašto se izabrali ovaj poziv.
      Ja znam… Moja deca u školi su isto što i moja rodjena deca… Brinem o njima i pored njihovih mama i tata. Da, moj posao je da ih čuvam dok mame i tate idu na posao ili možda traže novi posao. Moj zadatak je činim da sve izgleda normalno i da pokušam da održim nastavu na najinteresantniji način. (Izvinjavam se zbog granatičkih gresaka, sistem mi ne dozvoljava da ih ispravim).
      Svako dobro i čuvajte se.

      • Tužan says:

        Nemaš pravo glasa otuda.
        Ako nešto mrzim, to je da mi pamet soli neko ko ne jede ova g…. ovamo.
        Srdačan pozdrav.

      • klotfrket says:

        Хвала на исцрпном опису стања у Емиратима.
        Чувајте се и ви.

  6. Tanja says:

    Kao roditelj,tri djaka mnogo sam besna i tuzna.Deca koja nisu nizasta kriva,najvise trpe.A ovo sto rade vama u prosveti,je dno dna.Moram da budem iskrena i kazem, da ste svi svojim ne cinjenjem doprineli da vas oni ne cuju.A koliko vas je samo.Pa cak i nas roditelja,koji bi vam se prikljucili.Za dobrobit nase dece.Takav je strah zavladao,a meni uopste nije jasno zasto?Koliko je njih,a koliko je samo nas.Dajte ljudi,probudite se.Zbog nase dece…….

    • klotfrket says:

      Знам. Једина олакшавајућа околност, али не и оправдање, јесте то што је у колективима и до 50% запослених на одређено, којима се уговор стално обнавља вољом директора, због вишегодишње забране запошљавања. Ти су људи јавно или прећутно уцењени. Мало је директора који се тиме не служе. Тако да скоро 50% наставног кадра остаје без посла ако су превише гласни.

      Понављам, то није оправдање.

  7. бивши професор says:

    Нека вам је Бог у помоћи и пуно среће.

  8. Ana says:

    Ja kao roditelj koji učestvuje u obrazovanju svoga deteta mogu da vam kažem da se potpuno slažem sa vašim zahtevom. Dete koje hoće da uči može da nauči na bilo koji način. Ja imam na mom telefonu Google učionicu mog deteta a pri tom radim 10 sati dnevno. Uveče pogledam učionicu ispitam šta je uradio i naučio narednim šta mora sutradan da uradi i moj jedini posao kao roditelja je da ga kontrolišem i organizujem. Moje mišljenje je da škole predju na online nastavu preko učionice a TV samo dodatak, svaki nastavnik ima svoj plan rada, jer je prevelik rizik za nastavnike i profesore. Polovina njih spadaju u rizicnu grupu a sigurno trećina ima kod kuće nekog iz rizične grupe. Deca se ne testiraju poneki roditelji i nemaju simptome. To što kažu da će deca trpeti oni sad trpe sa ovakvim radom škola i mnogo su zbunjeni i izgubljeni. Popitivanje i testovi neka budu u školili u malim grupama u dogovoreno vreme ali nastava NE. Pozdrav i ostajete zdravi.

  9. Snena says:

    ”Министар Ружић: Цео систем, наравно, неће прећи на онлајн, ученике нижих разреда и децу у вртићима мора неко и да чува.”

    Evo i ministar Ružić, koji je juče došao u prosvetu, tačno zna šta su nastavnici i usudio da se da to javno kaže.

  10. Драган says:

    Поштована
    Моја деца су завршила основно и средње образовање и тренутно су на факултету али ми је искрено жао деце(што би Ви рекли која имају неке планове за своје образовање) која су тренутно у ситуацији да у оваквој држави и у оваквом систему проузрокованом(првенствено ситуацији) тренутним околностима са пандемијом вируса, савладавају и усвајају потребна знања за будуће образовање и пробијање кроз живот.
    Сва подршка просветним радницима и желим Вам првенствено здравља и успеха у борби са овом болешћу, а што се тиче ситуације са образовањем мишљења сам да ће свиме овиме највише изгубити деца, али шта смо и могли да очекујемо од државе којој образовање и у нормалним временима није приоритет већ само нужно зло.
    Тек ће се видети последице свих ових несхватљивих одлука и поступака власти.
    Још једанпут пуно здравља и поздрава.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.