Mala, vaspitna

Juče sam obišla svojih devet virtuelnih učionica (srednjoškolskih), i postavila svima objavu sledeće sadržine:

“КРАТКО ПРАВИЛО ДОК СМО НА ОНЛАЈН НАСТАВИ

Поштовани ученици,

Као што док смо ишли у школу на наставу, нисам седела од ујутру до увече у школи, и чекала ваша разна питања, да бих на њих одмах одговорила, тако вам ни сада нећу бити на располагању 24 сата. На располагању сам вам оног дана када имате часове код мене, у смени у којој их имате. Тада ћу радо одговарати на ваша питања, појашњавати вам градиво, ако треба одржати допунски час да би вам нешто било јасно.

Недопустиво је да тражите мој број од било кога и да ми шаљете поруке на Виберу. Свој приватни број користим за приватне ствари. Са вама комуницирам овде, у терминима када имамо часове. У некој ванредној ситуацији, обавестите одељењског старешину, па ће он мене.

Поздрав!”

Jedan đak me u nedelju uveče pitao da li beše ima jedinicu kod mene, da li treba da odgovara, kada i šta. Ostao mu broj od marta, kada su nas sve ubacivali u čuvene Viber grupe učenika i nastavnika koji im predaju.

Neki drugi su me u subotu pitali šta je sa onima koji nemaju ocenu na drugoj nastavnoj temi.

Juče ujutru me je koleginica zamolila da hitno uđem u učionicu njenog odeljenja (koje je sinoć imalo peti i šesti čas kod mene), jer mi je ta i ta učenica nešto poslala. Poslala je pitanje “Ko danas odgovara?” Koleginica se jedva odbranila od zahteva da učenici da moj broj telefona.

Govorim o srednjoškolcima, od kojih je najstarijima devetnaesta godina.
Ne govorim o elementarnoj kulturi.
Govorim o laganoj samoživosti i razmaženosti, govorim o hoću sve, i hoću sada, govorim o “ali meni to sada treba, pa što to ne bi i bilo sada”.

Znam da ima kolega koji materijale i zadatke šalju i u po noći.
Ja nisam ta.
Moji đaci su, pre potpunog prelaska na onlajn nastavu, znali dan i doba dana kada postavljam materijale za svako odeljenje, i skoro uvek imali nedelju dana za izradu zadataka. Poštovala sam njihovo vreme, njihove ostale obaveze, njihovo slobodno vreme, moguću situaciju sa uređajima u kući (ne mora sada na telefonu, ako kasnije može da uzme laptop od brata, na primer).

Neću da lamentiram nad onim – e, zamisli kad smo mi išli u školu, da pozovemo profesora da ga pitamo… Samo me zanima kako smo od toga stigli do ovoga. Da li je ovo posledica aplauza za uspešno samostalno brisanje nosa, oduševljenja samostalnim stavljanjem kape na glavu, odricanja od svega jer dete hoće baš tu igračku, pa šta košta da košta?

Napominjem da ja nemam drugarski odnos sa đacima. Mislim, nisam od onih “nastavnika-ortaka”. Nema kašnjenja na čas, mobilnih telefona na času, jer ni ja ne kasnim, niti mi je ikada zazvonio mobilni na času. Nema suza zbog ocene, ima šanse da se ocena popravi. Ima umerenog mangupiranja, uz jasno postavljenu granicu. Ima i smeha na skoro svakom času. Ima tolerancije kada postoje ozbiljni razlozi za to. Prema maminim mazama nema. Nije problem da, kad vidim da zbog nečeg trepere, dozvolim da se ispričaju nekoliko minuta, pa da radimo. Razumem njihov neizdrž. Ali, kakve god da su mantre u savremenoj nastavi, čvrsto sam uverena da red mora da postoji, ne samo zato što bi me nerviralo da je drugačije, nego zato što redu moraju da se nauče. Mnoge od njih deli godina, dve od prvog posla. Kad si tamo razmažen, ni ne pozdrave se sa tobom. Samo ti kažu da od sutra ne dolaziš na posao. Kad u kafani ne znaš za red, možeš i batine da dobiješ. Računam, bolje da se redu nauče u školi, ako nisu kod kuće, a ima ih i koji nisu.

Naravno da mi nije kruna spala s glave što su mi slali poruke za vikend, ili što je učenica smatrala da je sasvim u redu da traži moj broj i pita ko tog dana odgovara. Nije u tome stvar. Nije stvar ni u kolegama kojima to rade svakog dana po ceo dan. Odrasli su ljudi. Nek postave granice.

Stvar je u tome da se đacima sve manje postavljaju granice, i u kući, i u školi. Stvar je u tome da to za njih nije dobro.

A stvar je i u tome da sam samo svom detetu na raspolaganju 24 sata.

17 komentara

  1. klotfrket says:

    Могу да замислим како је тек у основној.

    • klotfrket says:

      Ово је сјајан видео клип, који уз мало карикирања показује како је настава изгледала од марта до јуна.

      Ове школске године је свака школа морала још крајем августа да се определи за једну платформу на којој ће бити све учионице. Уколико ваше дете и сада користи триста апликација код разних наставника, обратите се директору школе.

      Једино смо голубове задржали, због кукуруза, за нашу децу. 😉

    • Ivana says:

      Bravo! 👏

  2. M.N. says:

    Smatram da profesor treba da bude na raspolaganju detetu iz bilo kog odeljenja tokom svog radnog vremena u školi. Nema smisla da neki profesori odgovaraju na pitanja u trenutku u kom su postavljana pa makar ona bila u časovima u kojima dete ne bi bilo u školi da ide normalno ili čak i vikendom a da pojedinci ( sreća što ih ima manje ) odgovaraju na pitanja samo dok traje njihov čas odnosno 45 minuta. Deci se samo postavljanjem lekcije i pitanja ili zadataka ne objasni gradivo i imaju pravo da pitaju šta god im nije jasno. Profesori, radno vreme vam je 8h a ne 45min. Budite na raspolaganju deci makar tih 8h. Ne morate odgovarati na pitanja pre niti posle vašeg radnog vremena niti vikendom. Ali ovoliko možete, odrasli ste.

    • klotfrket says:

      Рекла бих да сте из непознавања материје превидели неке ствари.

      Понедељком, средом и петком радим поподне, а уторком и четвртком преподне, по распореду. Ако ђак има по распореду часове код мене понедељком и петком, та два дана сам му на располагању у поподневној смени. Не 45 минута, него као што пише у тексту – они данима и у оној смени у којој имају моје часове.

      Слажем се да нема смисла да неки наставници и викендом одговарају на питања. Да, знам да нисте на то мислили.
      Викенд су моји слободни дани, и заиста не постоји ниједан разлог да ме иједан ђак тада узнемирава. Не узнемиравам ни ја њега, ни његове родитеље.

    • vesna says:

      Roditelji imaju jedno,dvoje,troje decece u školi i brinu o njima ,očekuju sva moguća prava i više od toga.Nemaju predstavu da neki nastavnici imaju i 300 djaka.

    • Olivera Marjanović says:

      Da. Tačno je da nam je radno vreme 8 sati ali tu spada i pisanje planova, izveštaja, nastavnička i odeljenska veća, seminari, projektna nastava, pedagoški kolegijumi, sastanci timova i slično. Neposredna nastava sa učenicima su časovi od 45 minuta po rasporedu i to je to. Vidim da većina kolega radi i više od toga kao i ja. A to je zato jer smo posvećeni svom poslu i želimo dobre rezultate.

    • Snena says:

      A pripremanje nastave ćemo obavljati posle radnog vremena i vikendom!?

  3. Маријана says:

    Свака Вам је златна!

  4. Sarita says:

    To je trebalo ministarstvo da ogranici , da ne pravi kafanu od prosvete gde je gost uvrk u pravu…da, naravno da nije u redu traziti od nastavnika odgovore mimo dogovorenih termina..

  5. Ljubinka says:

    Odličan tekst. Istina u svakoj reči i rečenici

    • klotfrket says:

      Хвала вам, мада чујем да има и умишљених стручњака који су из текста успели да закључе да ја не волим децу и омладину, и да просвету треба очистити од оваквих као што сам ја. :)))

      Треба је очистити и од функционално неписмених, који нису у стању да након прочитаног текста схвате о чему се у тексту ради.

  6. Žana Pušić says:

    Pozdravljam! Svaka čast! Kao i uvek besprekorno pretočite moje misli u reči. Hvala. Moje poštovanje!

  7. Verica says:

    Svaka čast na tekstu!
    Podrška

  8. Tanja says:

    Samo da dodam,deca su nam zlatna kakvi smo mi odrasli.U prosveti se stvarno sjatilo sve i svja.Imam tri skolarca,i stvarno me je sramota sta cujem na toj online nastavi ovih dana.Cas srpskog,dete opsuje,a nastavnica nastavlja sa casom kao da se nista nije desilo.Sinoc od nastavnice iz biologije deca dobijaju obavestenje u 22.30?E,sad ja sam 77 god i odlicno se secam da od 14do 17h niko ali NIKO nije smeo da se usudi da me pozive na fiksni.Roditelji su tada odmarali.Jos jedan moj sok,pa mi ne ustajemo kad uciteljica ili nastavnica ulazi u ucionicu.To nismo smeli ni da pomislimo.Deca su uvek ucila po modelu,kako kuci tako i u skoli.Zato decu nikada nisam krivila….

    • Olivera Marjanović says:

      Deca nisu vojska da se tako ponašaju. Meni je uvek bilo glupo da ustaju i staju mirno kad ulazim u učionicu. Mnogo mi je važnije da su spremni za čas i imaju sav potreban pribor, što često nije slučaj, iako ustanu kao da je to nešto… U prosveti je većina kolega stručna i dobro radi posao i nije “sve i svja” kako Vi kažete. Moguće je da ima nas koji takvi nismo, ali uvek se možete žaliti direktoru škole ili školskoj upravi. Decu treba kriviti kada ne ispunjavaju svoje obaveze isto kao što treba kriviti nas kada ne ispunjavamo svoje.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.