Šamarčina srpskoj prosveti

Održano je prvo pilotiranje državne mature. Učestvovali su učenici trećeg razreda gimnazija i srednjih stručnih škola. Testirano je znanje maternjeg jezika, matematike i još jednog predmeta (u gimnaziji opšteg, u stručnim školama stručnog).

Stigli su rezultati, i katastrofalni su.
Nadležni ocenjuju da je prikazano znanje daleko ispod očekivanog nivoa. Ta nerealna očekivanja su dokaz neznanja nadležnih, njihove neupućenosti u stanje u prosveti, lažiranja uspeha, šminkanja škola pred posetu predstavnika Ministarsta, školskih uprava, eksternih evaluatora. A možda se i samo prave nevešti.

Rezultati ovog pilotiranja su iz rupe isterali sve pogrešne odluke koje se u našoj prosveti donose poslednjih dvadesetak godina. Sve je izašlo na videlo. Sve je stiglo na naplatu. Jasniju poruku nismo mogli dobiti. Šta ćemo iz nje naučiti, zavisi pre svega od “donosioca odluka”, a pošto znamo ljude, verovatno ništa. I dalje ćemo se praviti da nam je obrazovanje baš odlično, maltene lidersko u regionu.

MOGUĆI IZGOVORI

Učenici se nisu pripremali za testiranje. Normalno. Naši učenici uče kampanjski i za ocenu. Suštinsko znanje im je nebitno. Ne vide svrhu. Žive u ambijentu u kome posao ne završava znanje, nego ujak, teča, kuma, članska karta.

Učenici nisu bili motivisani, jer nije bilo za ocenu. Objašnjenje kao i za prethodni izgovor. Inače, u stvarnosti je još gore. Čak i o toj oceni brinu samo oni koji će nastaviti školovanje, a i to pod uslovom da roditelji nemaju para za privatne fakultete. U srednjim stručnim školama je često i ocena nebitna. Samo da se prođe, i da se ne ponavlja razred, a i inače se ne ponavlja razred godinama.

Pitanja i zadaci su bili teži/drugačiji od onih na koje su navikli. Jeste li proverili sa širom nastavničkom bazom kvalitet pitanja? Da li su među sastavljačima pitanja bili i nastavnici iz škola koje upisuju učenici sa minimalnim brojem poena? Uzgred, da li znate da težina pitanja na testovima znanja najčešće nije usaglašena ni unutar stručnog veća u istoj školi? Ma, ko još to proverava.

Na testu je bilo pitanja iz gradiva koje uopšte nije obrađeno. Normalno. Odavno nema predmetnih prosvetnih savetnika koji kada pregledaju operativne planove znaju šta gledaju. Dalje, od tržišta udžbenika napravili ste klasičnu pijacu. Odobravate čak i udžbenike sa materijalnim greškama. Niko ne proverava koliko nastavnika uopšte uzme u ruke objavljeni program nastave i učenja za svoj predmet, kada piše svoje planove rada, a koliko njih decenijama prepisuje stare planove.

Dežurni nastavnici uglavnom nisu dozvoljavali prepisivanje i dogovaranje. Tužna je prosveta u kojoj je ovo informacija vredna pomena. Samo ću to reći, kolege, nama koji se bavimo vaspitanjem i obrazovanjem.

Učenici uče u vanrednim okolnostima, zbog pandemije. Napokon ozbiljan izgovor. Ovo je tačno i to nam je svima jasno, i u tome se u priličnoj meri svi slažemo. Nekorektno je sprovoditi takvo testiranje u ovakvoj godini. Dodala bih još i to da u školskoj godini u kojoj je ovo testiranje održano, “odozgo” dobijamo packe kad ne ocenimo učenika jer ne vidimo da je uložio bilo kakav trud, spočitava nam se da ne umemo formativno da ocenjujemo, i preporučuje da ocenu damo i za dve rečenice koje učenik izgovori. Sa takvim zahtevima koji se postavljaju pred učenike, znamo i kakve ishode možemo očekivati.

RAZLOZI O KOJIMA SE REĐE PRIČA

Pandorinu kutiju o negativnoj selekciji pri zapošljavanju, o danku koji plaćamo zbog višegodišnje zabrane zapošljavanja, pa prima direktor, a ne konkurs koji može biti oboren na sudu ako se ne primi najbolji kandidat – bolje da ne otvaramo. To što ova neozbiljna država i dalje ne osniva nastavničke fakultete, bilo je tema toliko puta, i svaki put uzalud. Lažna digitalizacija je priča u koju više ni Ana Brnabić ne veruje. Prespora je, selektivna, ili su rukovodioci škola nesposobni i nezainteresovani da se za nju izbore.

Horizontalno povezivanje gradiva, koje je preduslov za učenje s razumevanjem, postoji u mašti pojedinaca u Ministarstvu i Zavodu, i nigde više. Toliko je glupo zamišljeno, da sam čak i ja iznenađena. Po njihovoj zamisli, realizuje se tako što SVI nastavnici treba da čitaju SVE operativne planove SVIH svojih kolega, traže korelacije, i iznalaze mogućnosti za horizontalno povezivanje gradiva. Onome ko je to smislio, treba zabraniti da priđe obrazovanju bar narednih dvadeset godina. Zašto nije bilo pameti da okupite one koji su pisali programe nastave i učenja po predmetima i razredima, i da njima naložite da naprave horizontalno povezivanje gradiva? Umesto toga od nas očekujete nemoguću stvar, i znate da je nemoguća, i samim tim nam pokazujete da, za početak, nemate mrvicu svesti o značaju ove teme.

Preobimno gradivo pominjemo po milioniti put. Sa ovakvim obimom gradiva, čiji je svaki pokušaj revidiranja bio površan i pogrešan, naši đaci mogu postići samo kratkotrajno pamćenje gradiva, i zato i uče za ocenu, pa prekosutra zaborave naučeno. Dugoročno (trajno) pamćenje traži mnogo veći broj časova utvrđivanja, naročito sistematizacije, i prostora da se stalno vraćamo na najvažnije delove gradiva. To je trenutno nemoguća misija.

O preopterećenosti učenika na silu izmišljenim i ubačenim predmetima, da i ne govorimo.
Izborni predmeti u gimnazijama, ovi najnoviji, su još jedan dokaz brzopletosti, nikakve pripreme i bespotrebno hitne implementacije. Čemu? Da li je moguće da ni za jednu promenu i inovaciju niste sposobni da prvo napravite valjanu pripremu?

Na kraju, u nadi da će se prosvetom ubuduće baviti ljudi koji nisu političari od karijere, koji svoj tim biraju po stručnosti, a ne po stranačkom pajtašenju, koji neće one koji rade sjajno zamenjivati onima koji nisu ni prosečni, koji će shvatiti da prosveta vapi za Milanom, Marinom i drugim potvrđenim, ostvarenim, dokazano vanserijskim kolegama, toplo vas pozdravljam.
Nazdravlje nam rezultati.

65 komentara

  1. Бранка says:

    То је то, нема се шта додати.

  2. Vesna says:

    Bravo za svaku napisanu reč!

  3. Živanka Jovanov Petrović says:

    Potpuno se slažem. Sve je rečeno. Samo kao pojedinac ne mogu ništa. Na žalost!

    • Svetlana says:

      Tačno sve od prve do poslednje rečenice.

    • klotfrket says:

      Pa, sad… Uz malo dovijanja, svi imamo neki manevarski prostor. Onima iznad nas je jedino važno da u dokumentaciji sve ispišemo po njihovim željama. A na času smo i dalje prilično autonomni. To treba iskoristiti, i napraviti neki kompromis. Niti je sve staro loše, niti je sve novo dobro, i obratno.
      Nismo mi tako bespomoćni, koliko smo digli ruke.

  4. Maja says:

    Tako je. Ne piše nam se dobro…na žalost.

    • Hetostrat says:

      “Suštinsko znanje je nebitno. Ne vide svrhu…..”
      Rekao bih da je svako znanje nebitno. Već duže vreme (a tek u onlajn nastavi) i nastavnici i djaci se namučiše da ovladaju veštinama IT učionica, radionica, platformama i portalima.
      I dalje meni, sirotom malom, neće nikada biti jasno kako će pobogu klinci uz pomoć svih mogućih digitalnih veština da nauče matematiku, ili da razumeju književnost illi filozofiju?

      • klotfrket says:

        Niste u pravu. Ne treba potcenjivati informacione tehnologije. I te kako elektronski nastavni materijal može biti koristan, osvežavajući, od ogromne pomoći, a i učenicima zanimljiv. Dalje je sve pitanje mere.

        • Нина says:

          Не бих се сложила са вама. Професор сам математике у земљи у којој се информационе технологије одавно користе у настави, али знање је све слабије и слабије. Џаба вам све симулације 3Д кад велика већина ученика не може (и неће јер “За шта ми то треба у животу?”) да запамти формулу за израчунавање запремине ваљка, а још мање да је примени. Врло мали број ђака разуме и интересује се за програмирање, а одавно га имамо у основним школама. Уџбеници су фантастични са пуно задатака везаних за друге предмете и за свакодневни живот. И опет џаба. Неприметно и без намере, критеријуми се спуштају из године у годину. Није Србија у томе усамљена, учење данашње деце и омладине је глобални проблем и ту електронски наставни материјал не помаже много.

          • Nemanja says:

            Ne znam o kojim tačno udžbenicima govorite, ali oni za matematiku u osnovnim školama su katastrofalni, često sa pogrešnim rešenjima, sa loše objašnjenim primerima i iznad svega sa minimalnim ili nepostojećim povezivanjem sa problemima iz života na koje bi se mogli primeniti.

        • Anonymous says:

          Наравно, и овде сте скроз исправно рекли. Дигитални садржаји пружају безброј могућности. Наставници могу да ураде врхунске садржаје и врхунски зараде. Свима треба помоћ у учењу, зашто само да се зарађује од небулоза на ‘youtube’-у. Међутим, наставници то не виде тако. Код нас од деце траже да раде презентације на четрнаест страна, а наставници шаљу радове старијих ученика или клипове са РТС-а. Њима је тешко, кажу нова платформа. А, ишли на обуку и раде тако већ годину ипо. Деца морају да овладају, они не могу. Кажу да им дамо времена, а осам недеља до краја. Неки говоре да су задовољни и да има и горе. Замислите? Неће да направе презентацију, неће наставну јединицу из уџбеника да обраде у свом роковнику, ма ништа… У нашој школи, пропаст. Не ваља, а добро је. Пропадамо, на боље.

  5. Nada says:

    Sjajna analiza poraza prosvetnog sistema,ali kako sve navedene propuste prevazici je sustinsko pitanje…Nazalost ,posledice tog poraza cemo kao drustvo jos dugo osecati …

  6. Sne#ana says:

    Odliöan tekst!

  7. Dušanka says:

    Podeliću vaš tekst, naivno se nadajući da će će u snegu koji ste raspršili, makar jedna zverka pokazati svoj trag. Mada, krivci ne gaze belim snežnim poljima.

  8. Jasmina says:

    Ako se pominju materijalne greške, možda ne bi trebalo kolege koje ih prave, a usput su ih bili angažovali direktori (što se takođe pominje kao problem), navoditi kao ono za čime prosveta vapi.

    Jedino što je potvrđeno kod nekih jeste snalažlјivost u samopromociji, a upravo su u tekstovima njihovih žalbi uočlјive pomenute greške, pa je zanimlјivo što niko ne obraća na njih pažnju.

    Da li to znači da ih niko ne vidi?
    Ili ih vide, ali nisu svesni da su to greške, bilo zbog neznanja bilo zbog toga što ih zavede priča?

    Treba biti dosledan.
    Ako nam samopromocija smeta na višim nivoima i vidimo probleme koji zbog nje nastaju, treba da nam smeta i na nižim, kad se ti problemi još i mogu rešiti.

  9. Brankica says:

    Svaka čast na tekstu.👏👏👏

  10. Mirjana says:

    Kao i uvek ste realni i precizni, potpuno se slažem. Do skoro mi je puno značilo što imam istomišljenika među kolegama, ali mi sve teže pada naša nemoć.

    • klotfrket says:

      Mirjana, odabrali smo da budemo nemoćni. Nije mi žao nas. Žao mi je đaka, sa nama nemoćnima.

  11. Marina says:

    Svaka čast,ne bih ništa dodala.Ovaj tekst izaziva duboke uzdahe.Ušli ste u pore svih problema vezanih za prosvefu i obrazovanje.Skidam kapu uz duboki naklon.

  12. nastavnik says:

    Zbog sve većeg pritiska na nastavnike i sve lošijih uslova na radu, može se očekivati da se u nekoj doglednoj budućnosti broj kvalitetnih nastavnika (kojih ionako nema puno) sve više i više osipa
    Svako normalan će bežati iz prosvete ili neće hteti da radi u istoj, a u škole će sve više i više dolaziti ljudi po partijskoj liniji koji imaju sumnjive diplome i kojima je jedini cilj da se uhlebe u državnom sektoru
    A drugo, rezultate ovih “inovacija” u prosveti tek sada vidimo u punoj meri – katastrofalan nivo znanja i opšte kulutre koji se srozava iz godine u godinu, tzv “moderne obrazovane metode” su podbacile u svakom pogledu što se i u praksi potvrdilo zadnjih 20 godina, problem je na globalnom nivou, nije samo u Srbiji tako
    Nisam preterano optimističan nažalost, tek dolaze zaista teški dani za prosvetu

    • klotfrket says:

      Sve ste u pravu.
      I sve smo to mi dozvolili.
      Nijedan protest nismo zbog toga organizovali.
      Samo oko plata štrajkujemo, a i to radimo komično.

  13. Anonymous says:

    Страшно је шта се ради са децом. Ни они ни њихови учитељи, наставници и професори се више не сналазе у овом циркусу од школства.

    • klotfrket says:

      Šta se radi sa prosvetom, to se radi sa budućnošću ove zemlje. I od nje će biti cirkus.

  14. Плусквампрезент says:

    Самим тим што се проба државне матуре све чешће у школству назива „пилотирање” (уместо проба), атерирање резултата је природан след.

    У Речнику српског језика Матице српске:
    – пилотажа, – ж. фр. управљање авионом, бродом, пилотирање
    – пилотирати, -отирам несвр. управљати авионом, бродом

    • klotfrket says:

      Preterujete.
      Odavno su prihvaćeni izrazi “pilot program”, “pilot emisija” i slično. I sasvim se dobro zna na šta se misli.

  15. Svetlana Đurić says:

    Od momenta najave se iščuđavam da je ovakvo testiranje uopšte planirano u periodu pandemije. Učenici su neminovno suočeni sa situacijom za koju niko na svetu nije pripremljen. Da li su psiholozi uopšte konsultovanja?
    Ovo, dabome, ne umanjuje sve negativno što je i tekstu veoma zasnovano izrečeno.
    Potpisujem svaku reč!

  16. Anonymous says:

    Актуалности увијек су последице, добра или лошег…
    У мојој генерацији мислим да је била једна ученица “Вуковац”…Касније је то било на куб…?!?!
    Елем, свако је рођен с разлогом и талентом који је требало да буде препознат и охрабрен на ползу свих, и одабраних и “обичних” а без “обичних” врх је често дно…тако да су нам главе дошли лажни вуковци илити, што је знао рећи умни Павле Савић, свете нам се понављачи (читај бубалице…памтише…)…

  17. SLOBI says:

    NEMA KOMENTARA. ISTINA JE GORCA OD PELENA. TOLIKO JE GORKA DA MI SUZE SAME TEKU. IZGLEDA DA JEDINO TO I MOZEMO, DA PLACEMO.

  18. Tanja says:

    Bravo,bravo,bravo.Kolege bi trebale da budu ponosne na vas,i da uce.Nije sramota ne znati.

    • klotfrket says:

      Tanja, većina kolega ne razmišlja o ovim temama. Održi časove, ispoštuje sve preporuke, i ne talasa. U mulju je jako mirno, dok ga neko ne podigne.

  19. Драган says:

    Болно је прочитати овакву анализу, која би остала само у домену бола, да се не пројектује на све сфере друштва. Трагедија је у спознаји, да ће се последице накарадног школства и погубног политиканства видети у будућности.

  20. Mina Koncar says:

    Analfabete kompjuterskih vrdolama moraju priznati bez srama da se predavaci ne pitaju pred testove koje im Ministarstvo propisuje.
    Jadne generacije muce vas neznalice

  21. Dalibor says:

    Ura!

  22. Zabrinut za budućnost says:

    Cao tekst je na mestu, meni samo smeta jedna rečenica:
    Učenici se nisu pripremali za testiranje. Normalno. Naši učenici uče kampanjski i za ocenu. Suštinsko znanje im je nebitno. Ne vide svrhu. Žive u ambijentu u kome posao ne završava znanje, nego ujak, teča, kuma, članska karta.

    Istina je da je zapošljavanje preko veze tu bitno ali mislim da nije ključno, jer ne zapošljavaju se svi preko veze (ne umanjujem bitnost ovog problema). Smatram da đaci uče koliko moraju jer sve manje vide povezanost gradiva sa znanjem i veštinama koje im treba kasnije. Gomila predmeta se posmatra kao nešto što moram da prođem ali mi neće trebati nikada i samim time se nešto ne uči ukoliko se to ne mora.

    Sve ostalo je na mestu, ja samo ne bih koristio izgovor ne učenja đaka na stranačko zapošljavanje. Sistem je truo i u njega se ne ulaže, nije povezan sa potrebama tržišta, a tu poruku roditelji šalju svojoj deci

    • klotfrket says:

      Ne bih se u potpunosti složila sa vama.
      Imam 51 godinu, i predajem engleski jezik.
      Kada sam išla u školu, najnormalnije sam učila i hemiju, i biologiju, i fiziku, matematiku… Mislite da sam razmišljala o tome šta će meni to znanje u životu? Naravno da nisam. Učila sam jer je tada bilo normalno da đak uči. Znanje nije bilo roba. Postojao je i onaj momenat da je lepo učiti i da bi se nešto jednostavno znalo, a ne samo unovčilo. Od svih predmeta, za tržište rada su mi realno bila potrebna dva – srpski i engleski jezik. Na pamet mi nije padalo da mi godišnja proizvodnja paprike u Argentini ne treba, kao ni sistem navodnjavanja u starom Egiptu. Ništa mi nije trebao ni granularni endoplazmatični retikulum, ako ćemo pošteno.

      Promenio se odnos prema znanju, a tome i te kako doprinosi stranačko zapošljavanje, naročito danas. Veza se traži za posao čistačice, naročito u javnim preduzećima. A da se motaju kablovi, e to možda ponekad može i bez veze.

  23. Anica says:

    Direktori škola se ponašaju po sistemu ,,hajde da se dogovorimo ali biće kako ja kažem”,naravno jer su i postavljeni da ne talasaju kao i ministar.Nastavnici ukazuju na probleme daju dobre predloge, ali nema bistre glave koja bi zastupala i prenela te stavove na pravom mestu.

  24. Anđelija says:

    Bila sam prisutna na probi državne mature.U toku školske godine nastavnici moraju da balansiraju u zahtevima,a naročito kod zaključivanja ocena zbog raznih pritisaka,a na maturi su tako oštra pravila i procedure da je nerealno.Napominjem da ima nastavnika koji u svom radu imaju jasna pravila ali je u stvarnosti u našem sistemu to teško održivo.

  25. Radomir Miltenović says:

    Čitam svaki Vaš tekst i sa svakim se slažem. Problem je u sistemu kome ne trebaju pametni već poslušni. Moje treće dete je u 6. razredu osnovne škole. Po treći put ukazujem na loše stvari u obrazovanju ali me niko od roditelja i prosvetnih radnika ne razume. Svi se ponašaju kao da je sve savršeno. Katastrofa je neizbežna. Obrazovanje i baspitanje dece je najvažnija stvar za jedno društvo a mi smo upravo tu oblast uništili. Pozdrav.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.